ПОПИНО ПРАСЕ

           

  Има у нашем народу једна изрека  умудрио се ко попино прасе или варијанта те изреке  ко попино прасе кад пишки испред тора. Но, да одмах не правимо забуну; овде неће бити речи о неком стварном попином прасету, већ о извесним тзв. политичким аналитичарима који нам сваког јутра својим балављењем загорчавају јутарњу кафу. Њихове фаце пред почетак логореје наличе једино том прасету које се концентрише приликом пражњења испред тора. Истина је, не могу наћи бољу слику за тог тв мудросера који се бекељи, уврће обрве намешта уста, пипка се за нос и уши као индијански врач пред сеансу.

            Слуђени гледалац тв програма већ се помирио с тим да ће му извесна креатура која се зове ПОЛИТИЧКИ АНАЛИТИЧАР, уз помоћ туњаве новинарке тумачити шта новине кажу. Логично је запитати се, пре сваке приче, шта је то политички аналитичар, каква му је школа и диплома, ко га је довукао до тог студија и ко му је рекао да има право да тумачи нешто што углавном сви знамо па и та туњава новинарка. Нигде у номенклатури занимања не постоји занимање аналитичар, као што нигде не постоји занимање старлета или значајни културни и јавни радник.  Политика и политичари (ваљда је и то неко занимање) произвели су за своје потребе низ незваничних занимања чији је једини задатак слуђивање народа илити, стручно речено, бирачког тела. Поред ових злосрећних аналитичара (више врста) ту су ботови, експерти, каријерне и обичне дипломате, значајни културни и јавни радници, заслужни грађани, национални пензионери, академици разних измишљених академија, првоборци и споменичари, астролози и астролошкиње, црни и бели магови, нумеролози, биоенергетичари, рашљари, визионари и ,бог зна ,још какви преваранти, Сав тај преварантски сој стоји у служби политике, ове или оне. Политичари, уз помоћ проданих уредника и туњавих новинарки, свакога  боговетног дана троше драгоцено телевизијско време кроз разне разговоре, интервјуе, округле столове или неке друге жанрове са перфидно смишљеним именима.

            Од свих тих тзв. аналитичара, морам признати, мене највише нервира извесни Бранко Радун који се на државној телевизији довукао из неке црногорске недођије, како то и иначе код нас бива. Он је тај изабрани маг који ће вам све објаснити, уз све оно напред описано бекељење, а да вам, након његове приче, баш ништа више неће биити јасно. Узгред, нит леп нит паметан али врло мудросеран. И све би ово моје наклапање било у облику једног великог знака питања да негде  не прочитах да су га другови напредњаци турили у неки добро плаћени управни одбор. То му је надница за оно рано устајање и балављење у јутарњем програму а, бога ми, и онако курвинско заступање политике владајуће странке. ( Као, далеко било, нисам ја њихов, ја сам само један истакнути политички аналитичар. Amicus Plato, sed magis amica veritas) а то му је исто онако како се данашњи приватни доктори куну у Хипокатову заклетву: Драга ми је заклетва, али су ми еврићи дражи. Убио бог онога који лаже да гругачије мисли.

            И тако време пролази, аналитичари балаве, а народ пати и уредно плаћа тв претплату. Уосталом, шта глупи народ зна шта је то аналитичар.