ТРАГЕДИЈА ВЕЛИКАНА
Балканска логика је чудо. Оно што је овде логично и нормално у свету је сушта лудост. Сетих се овом приликом приче неког Африканца који је био у мировној мисији у Босни и који је причао да му није било јасно зашто су се из чиста мира дојучерашње комшије различитих вера преко ноћи поделиле у поубијале. Вели тај сељак из Африке да има тога и код њих, али само ако вам неко украде краву или неко друго добро. О том чудном балканском вирусу али и логици најбоље су писали Његош и Андрић. Та чудна балканска логика има наваду и да се одриче својих најумнијих глава и доказаних светских величина. У неком вирулентном тренутку, ето, поруше се бисте славних писаца који су колико јуче били у ђачким читанкама. Тако је извесни Шабан Муратовић срушио споменик Његошу а непознати јуноша и споменик Бранку Ћопићу. Хрвати су срушили споменик Тесли у Госпићу. Црногорци су Његоша рушили више пута и данас је у тешкој немилости. Не бих себи да придајем улогу видовњака