ГРАЂАНИН Б.Л.Л. И КЊИЖЕВНА НАГРАДА БРАНКО Л. ЛАЗАРЕВИЋ
Ценим закаснело интелектуално поштење оних који се, са задршком од скоро три деценије осмелише да осмисле књижевну награду БРАНКО Л. ЛАЗАРЕВИЋ. Време, мајсторско решето учинило је да права и аутентична књижевна вредност најзад добије и локално признање. Но, није било у питању само време, била је у питању и идеолошка запрека и дугогодишња владавина завичајних комесара који су то строго бранили. За њих је Бранко Л. Лазаревић био и остао persona non grata. Желео бих да најпре кажем да сам имао задовољство и част да познајем Бранка Л. Лазаревића па и да нешто мало, у неким ситнијим књижевним пословима, с њим сарађујем. Бранко Лазаревић је био господин старинског кова, мудар човек, естета и талентовани књижевник. За млађе читаоце рекао бих да је Бранко Л. Лазаревић био једини српски писац из ових крајева који је био члан српског ПЕН центра, дакле, у време кад је тај ПЕН био много значајнији од овог данашњег . Писао је поезију, прозу, а нарочити допринос дао је књижевности за дец