ОРДЕНИ, МЕДАЉЕ, КОЛАЈНЕ И ПРИЗНАЊА
Орден од латинске речи ordo ред, имао би значити припадање реду, а припадање реду означава посебност и издвојеност од масе или пука. У данашњем значењу орден је одликовање за грађанске или војне заслуге, али данас се користи и у верске и еснафске сврхе. У основном смислу сва одликовања су етичка или естетска категорија. Дакле, одликоване особе требало би да недвосмислено, у етичком или естеском смислу, задовољавају строге критеријуме институције, организације или државе. Тако, рецимо, данас нико не може спорити одликовања српске хероине Милунке Савић, мајора Тепића или Нобелову награду Иве Андрића. Власници одликовања су и многи непознати и безимени хероји, дакле, обични људи из народа. Ипак, после Другог светског рата, чини нам се, почиње да се јавља „инфлација“ одликовања. То свакако започиње комунистичким удворичким додељивањем трећег Ордена народног хероја маршалу Титу а онда се наставља умножавањем тзв. споменица па све до данашњем додељивању националних пензија поједини