Blog Milentija Đorđevića *Hic iacet lepus*

Ближи се март . У фебруару, усред зиме млади Шиптари напуштају своју обећану земљу. Нешто се спрема. Србија спава а министар полиције се радује што ће дати 60 000 пасоша младим Шиптарима. У Босни вехабије истичу своје црне заставе! У полушиптарској Македонији истакнути билборди против Срба ! У Хрватској се разбијају ћириличне табле  и славе злочинци. Европа се забавља Путином и Порошенком. Амерски пси рата вребају иза сваког ћошка. У скорашњој историји Србије март је био за Србе месец националних несрећа. Године  1941. 27. марта Срби су изашли на улице и рекли БОЉЕ ГРОБ НЕГО РОБ, а 6. априла Хитлер је бомбардовао Београд.  Бомбардовање Србије 1999. године започело је опет  марта (23.) а 17. марта 2004.  догодио се погром Срба на Косову у шест градова и девет села. Хоћемо ли нешто научити из историје?! Марс, бог рата није у љубави са Србима. То се из овога може закључити па онда, хајде, послушајмо нашег мудрог сељака који вели ПАМЕТ У ГЛАВУ, ДУПЕ УЗА ЗИД. Да нам се не деси

            Поштовани читаоци блога „У том грму лежи зец“,             Ево Вам нудим мој избор најзначајнијих светских романа. Као неко ко је цео свој радни век посветио проучавању и писању романа, опростите ми за нескромност, држим да Вам могу понудити један респектабилни избор. Знам, Ви можете наћи још један, неки свој. Разумем али, како кажу стари Латини, о укусу нећемо расправљати. Онај ко буде смогао снаге да прочита овај избор од 100 романа може себе сматрати солидним познаваоцем овог штива. Но , желим да Вас упозорим да ће се тој Вашој жељи испречити једна громада попут Хималаја од неких 30 000 страна најмање. Дакле, ако месечно читате по једну књигу за цео списак биће Вам потребно осам дугих година.             Па срећно ! П.С. Романи су поређани по азбучном реду имена писаца. 1.       Албер Ками, Странац, Куга 2.       Александар Солжењицин, Један дан Ивана Денисивича 3.       Ален Роб-Грије , Гуме 4.       Алесандро Мнцони, Вереници 5.     

Са запрепашћењем сам својевремено саслушао причу једног  млађег професора београдске музичке гимназије о томе какву су музику слушали  његови ђаци  за време  ексурзијског путовања . А слушали су хитове Цеце Ражнатовић, Јелене Карлеуше, Аце Лукаса, Секе Алексић и других представника Пинкове естраде. Да су то били ученици било које средње школе, могао бих да им опростим, али да то слушају ученици музичке гимназије, то је неопростиво. Шта се то десило са омладином Београда која је неких давних година одлазила у дискотеку Цепелин , која је тражила карту више за мјузикл Коса у Атељеу 212, која је слушала џез у Дому омладине? Знам, десило се исто оно што се десило и њиховим вршњацима у унутрашњости.  Послужићу се опет  другом причом коју ми је испричао рођак  који  живи у једном мањем месту у близини Краљева. Вели, његов син осамнаестогодишњак се спремао да са друговима изађе у провод. Питао га је  где иду а он је одговорио да иду у дискотеку у Пајковцу (мислим да се тако звало то м