Blog Milentija Đorđevića *Hic iacet lepus*

 Упорни и наметљиви глобализам наметнуо  је и нашем друштву  своје моделе понашања . Основни принцип  био је одрицање и поништавање националног а све  у корист светског и глобалног.  У области економије, приватизације су биле обавезни корак, а све под геслом да ништа не сме да буде државно и под државном контролом. Држава је опасна и штетна творевина! /Чини се, међутим , да нам Кина то демантује а Бугари су, пак,тужан пример те светске наваде . / Врх политичких структура видео је у томе шансу за лично богаћење па се здушно придружио кампањи распродаје националних добара.  / Родољуба је увек било  и биће./ Најпре су распродате фабрике а потом и најважнија национална добра. У том трговачком метежу готово неопажено су продати и најзначајнији српски издавачи. На  цени су били нарочито они који су имали своју књижарску мрежу и пословни простор у атрактивнијим деловима града. У Београду су тако продати Нолит , Просвета и Рад . Нолит и Рад су заувек нестали а Просвета се

На недавном гостовању у емисији АГАПЕ , наш познати историчар и дипломата Душан Батаковић је изразио чуђење што у ИСТОРИЈИ БОСНЕ извесне професорке са Кембриџа у литератури није наведен ниједан српски аутор. Вели он, поједини историчари, попут Милорада Екмечића и Владимира Ћоровића, су цео живот посветили проучавању Босне а о њима ни речи. Ја бих ту додао и Андрића који је и као историчар и књижевник о Босни рекао толико истинитих и битних ствари да би морао бити споменут макар у једној фусноти. Та историчарка, закључује Батаковић, изгледа да не зна српски, али да натуца словеначки језик и, ето, латила се да напише историју Босне. (Ваљда из словеначких извора!) Но, није она једина, ја сам , читајући неке византологе, попут Х.Г. Бека и неке историчаре попут Хојзинге и Жака Ле Гофа, приметио потпуни игнорантски став према ауторима тзв. малих народа. Дакле, ако се пише нека европска историја у разматрање се узимају аутори из Француске, Енглеске и Немачке, чак мање