Blog Milentija Đorđevića *Hic iacet lepus*

                                    Кад је Таипов деда јахао своју бедевију по Косову раја је морала да се склања с пута. Што даље то боље, а најбоље што даље од дедине камџије. Таипов деда је могао да сврати код сваког Србина и да затражи све, да затражи све оно што се даје најдражем госту. Таипов деда је измислио право прве брачне ноћи и није волео кад се неко противи. Таипов деда је више њих набио на колац за пример другима.  Били су срећни они који су погубљени на пању или на ћуприји. Тај Османов унук а Таипов деда је трговао робљем, пљачкао цркве и скидао олово и крстове са кровова. Шта све није радио у то време тај Таипов деда чијег се имена не сећам, а ли свеједно: могао се звати Омер, Сулејман или Мурат. И његова владавина је трајала и трајала... Једнога дана , једнога судбоносног дана кад је Раја ојачала и кад се окуражила, Таипов деда је сањао ружан сан. Беше нека река и нека тепсија с водом из те реке и велможе које се огледају у оној тепсији на месечини и сви  без г

            „Простори слободе“, мото овогодишњег Сајма књига у много чему данас звучи цинично и нејасно. Ако, рецимо, прихватимо могућност да је простор слободе (слобода стварања) или овогодишњи Сајам као слобода ( и право) излагања, то у најмању руку јесте само делимично тачно. Изгон  некадашњих националних издавача из централне хале и уступање места новонасталим величинама, свакако је резултат  моћи новца и моћи политике, а не наводне слободе и права. И право на публиковање књижевног стваралаштва свело се данас опет на слободу повлашћених и привилегованих, оних који могу  да спонзорства намичу по клановској (политичкој?) буразерској или племенској повезаности. ( Нема више оних великих издавача где сте могли да предате рукопис и  учествујете у , колико толико , коректној  ауторској утакмици.) Да и не говоримо о другим проблемима као што су конкурси издавача, да не спомињемо ауторске хонораре, да не говоримо о откупима књига, да не говоримо о заштити ауторских права и