Blog Milentija Đorđevića *Hic iacet lepus*

  У   једној од бројних ФБ расправа о Сребрници и сребрничким жртвама, извесни Енес Ибрахимовић овако дефинише четника: „Четник је свагда четник. Сподоба и монструм који само слабије убија“. Нема сумње да речени Ибрахимовић не зна ко су стварно били ти четници. За њега су су сви Срби четници и сви православци четници. И, као што рече, они су сподобе и монструми који само слабије убијају. Нема сумње да је у моралном смислу ово најнижа квалификација четника која се икад чула. Јасно је да Ибрахимовић не зна и никад неће знати да прави четници немају ама баш никакве везе са његовим комшијама православним Србима из Босне. Исто то не знају ни они Хрвати који су своје грађане Србе из Крајине и Лике називали четницима. Ко су заправо били четници? У Матичином речнику под одредбом четник читамо да је четник „члан добровољачке нерегуларне војне организације с националистичким циљем у борби за ослобођење од турског ропства на Балкану, комита“. Под два: „ припадник реакционарне десно оријенти

Оробљени медији, неписмени уредници и приучени новинари               Ни у једној области друштвеног живота политика није учинила више штете него што је то учинила у новинарству. Данашње новинарство је у тој мери загађено политиком да је у потпуности изгубило своје елементарне функције. А функције новинарства (медија), да подсетимо, су информативна, едукативна и   културна, односно забавно-рекреативна. Све три функције су данас урушене. Информативна је доведена у питање због многих полуинформација или потпуно лажних информација. Политички маркетинг и грубо политичко рекламерство је зазузело највећи део медијских садржаја. Власници медија овај простор користе за лично промовисање па чак и за полемисање са политичким неистомишљеницима. Можемо рећи да се у том смислу појавио један нови реторички жанр који би се могао назвати телевизијска епистола. Речних тих ТВ епистола (на   Пинку на пример) је толико приземан и псовачки да напрoсто код сваког нормалног човека изазива гађење.