ЦИТИРАНОСТ И КОАУТОРСТВО или Нови марифетлук у науци
Свима је позната она српска изрека која гласи : Нема тог закона и прописа који наш човек не може изиграти . Ова се наслања и на ону, вероватно старију, да нема закона без рупе. Наука је, чини нам се, дуго била изван таквих игара и надигравања, али времена се мењају а са њима и обичаји. После увођења акредитационих обавеза за факултете и институте и после увођења праксе рангирања истраживача а, самим тим, и универзитетских професора приликом избора и реизбора, показало се да су многи у тим кључним тренуцима били у дефициту за одређени број тзв. тврдих поена. Тај дефицит посебно је био проблематичан за оне научне радове које је требало објавити у референтним часописима категорије M23 и М24 а којих је иначе мало и који не излазе често. Сналажљиви појединци који би се нашли пред таквом непремостивом препреком обично су трагали за колегом који има добар рад спреман за објављивање па су и они, уз његову дозволу, ни криви ни дужни, постајали коаутори