УСУД ЗВАНИ БИТИ НАГРАЂЕН, НИН-ова награда и око ње
Сваке године у ово време НИН-ова награда у нашој малој језичкој и књижевној заједници направи праву велику буру у малој чаши воде. У „таласању“ те мутњикаве воде учествују писци учесници, чланови жирија, новинари, издавачи, интелектуални кибицери, тзв. слободни књижевни критичари па и по неки политичар и политикант. Писци учесници и издавачи се жале на неправду и на неједнак третман аутора, чланови жирија на неталентоване и неписмене ауторе, а сви остали на вечну теорију завере. Све у свему нико нема вере ни у кога. Из новина сазнајемо како на НИН-ов конкурс пристиже све више романа па можемо слободно рећи да је у протеклих пет година та бројка негде око фамозних 140. Постали смо, чини се, по томе нација за Гиниса. Чланови жирија које именује НИН по неким својим волшебним критеријумима, се читалаштву куну у мајку и оца да све романе пажљиво ишчитавају и да им треба веровати. Па, ето, да проверимо, ипак прво то. Ако књиге пристижу негде од лета па све до половине деце