Постови

Приказују се постови за 2014

ОБРАЗОВАЊЕ БЕЗ БУДУЋНОСТИ или Историја пропасти

Слика
            Од деведесетих година прошлог века или од такозваних демократских промена, српско образовање је непрестано на низбрдици. Свака нова реформа је била је лошија од прошле а сваки нови министар гори од претходног. За четврт века, после бројних избора, изборних победа и прослава,  свака нова влада образовање је смештала на помоћни колосек. Са тог колосека могло се само уском траком до балканске провинције и никуд даље. Оно нешто угледања на европске узоре сводило се на некритичко преузимање и пуко преписивање. У исто време сви су тврдили да је образовање темељ друштва, да је њихов приоритет, основна претпоставка развоја,  да му треба посветити пуну пажњу сада и овде и у све веке... Али обећања су била само обећања, а просвета је тонула у све дубљи глиб. Пуцало је по свим шавовима, урушавало се из темеља, лево и десно, напред и назад. Безуспешне реформе система образовања које су водили ad hoc тимови  проузроковале су штете које су се простирале по концентричним круговима

ПОТЕМКИНОВА СЕЛА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

            Годинама у нашој нашој медијској и квазинаучној стварности опстаје идеја о Србима као најстаријем, светском, небеском и божјем  народу. Разуме се,  као Србину то ми годи, али као разумном човеку који је понешто и прочитао, научио а потом и критички промислио, то ми ових дана вређа здрав разум. Истовремено ми се намеће питање зашто је баш историја (учитељица живота)  оно поље за извођење показних вежби извесних полуинтелектуалаца, аматера, сензационалиста, лажних националиста и, опростите за јаку реч, будала. А начитао сам се свакаквих  књига и наших и хрватских и белосветских. Не могу да се не сетим оног Роберта Салинаса Прајса, Мексиканца, који Троју пронађе у Габели у делти Неретве, сећам се и разних Мирослава, Андрејића, Деретића па и крушевачког вајара Милутина Јовића који својевремено написа књигу СРБИ СА ЗЕМЉЕ. И мислим да је тај Милутин баш дибидуз застранио кад је крушевачким гимназијалцима по тој својој књизи ( на научну базу) објашњавао како је Микеланђело био С

KAKO HIP HOP GENERACIJA PREPRIČAVA LEKTIRU

Znači, čitaj, tebra ! ROMEO I JULIJA Romeo i Julija su žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zajebani i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis, ali su u različitim ekipama ( kao Verona i Kjevo) . Zent im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i kenjaju jedno drugom kako se vole, a ne karaju se. Na kraju  jednom upadnu u loš trip i roknu se. ILIJADA Ta Ilijada traje ko gladna godina. Vođa jedne ekipe mazne ribu od vođe druge ekipe. Onda ovaj prvi ne ispadne jajara, skupi ortake i opkoli ga ko Babo Sarajevo. Ali ovi ga ispuše, onako žestoko, jer su ovi drugi bili do jaja spremni. Onda jedan tip smisli kul foru da zajebu ove druge. Šatro, kao boli ih k.... za ribu, važan im je biznis koji može da se sjebe zbog nastale frke. Da pokažu da su iskulirali, oni odu i ostave šleper cigara drugoj ekipi u kome su sakrili deo ekipe, Ovi prvi su mislili da su ih sjebali i počeli da sla

ЕВРОПА ИЛИ СМРТ

ЕВРОПА ИЛИ СМРТ             Већ годинама грађанима Србије се свих медија поручује да Европа нема алтернативу. Ову мантру понављају политичари и политиканти од месне заједнице до скупштинске говорнице. Нема сумње да они ову своју поруку виде као басму за пут у обећану земљу. Тамо нас ваљда очекује национално благостање и препород, можда и онај обећавани комунизам кад ће свако радити колико може а узимати колико му треба. Као да нико не види да та сурогат заједница или држава већ пуца по шавовима: у Белгији крваве демонстрације, у Француској паорска побуна и сто тона стајњака (гована) испред врата владе, Мађарску киње, Енглеску хоће да опљачкају, у Грчкој беда, Бугарска и Румунија  чаме на споредном колосеку. И ето, само им ми недостајемо. Но, хајде и ако сутра већ треба да славно утрчимо у бриселске одаје, да видимо ко нас тамо чека, да видимо шта су нам те чланице добро учиниле у протеклом веку и шта нам још чине. Па пођимо редом:             Аустријанци су 1914. бомбардовали Б

ШТА ЈЕ КЊИЖЕВНОСТ ДАНАС

                                                                                                           Ништа данас не звучи нејасније од питања шта је савремена књижевност. Од времена кад је књижевност називана и поезијом прошло је много векова. У семантичку „кутију“ књижевности данас  увукли су се многи уљези и подмукло се лактају са истинским књижевним вредностима. Књиге ентузијаста почетника, радника, сељака , књиге пензионисаних службеница у кожном повезу са златотиском, надмећу се са Кафком, Камијем и Достојевским у јевтином брошу. Надмећу се сјајем , дебљином и заводљивим насловима. Поезија стихоклепаца надмеће се са поезијом лауреата, петпарачке приче неостварених жена надмећу се са Флобером и Толстојем. Надвикују се у ТВ рекламама , припрећују са плаката и билборда, размећу се шестоцифреним цифрама тиража, наградама и свим оруђима и оружјима. Потплаћени критичари наклапају на књижевним вечерима , смишљају допадљиве панегирике, подмећу, непристојно упоређују књ

ЗАШТО ЋУТИ АКАДЕМСКА ЈАВНОСТ

Слика
                                                                            Живимо у време чуда. Све што нису могли да замисле Домановић и Нушић, догодило нам се у овом веку. Професори кривичног права продавали испите и дипломе (Још недоказано!)  Ректор МЕГАТРЕНДА нема кључни докторат  (доказаће једним сведоком и ВХС снимком!!) Министар полиције плагирао докторат ( још недоказано, али је  истрага поверена њему и полицији : поверено кози да чува купус!).  Председник државе има сумњиву диплому (апсолутно недоказано!) Хоћете још чуда? Нека, довољно је за почетак. О свему томе пишу новине, државне, приватне, жуте, безбојне – само академска јавност ћути. Ћуте, ректори, декани, проректори и продекани, редовни и ванредни професори. Ћути чувени КОНУС.  Министарство просвете оболелео од синдрома Воја Коштуница  ( не зна, није надлежно, није чуло).  Министар, пишу новине, ископао три рупе и рекао нешто супротно премијеру, као оно да цар има козје уши, да на себи нема одело итд.    

ДВОСТРУКО ЛИЦЕ КЊИЖЕВНОГ КРИТИЧАРА

            Нико се још није сетио да напише морални кодекс књижевног критичара. Неко ће рећи, види човека шта прича, све смо уредили кодексима па још остало да критичаре постројавамо. Али нажалост, ово запуштено поље српске духовности права је баруштина неморала, ливада где се гурају и ногатају разни гнуови, пијанци , људи без савести и морала. Написаће вам они критику за једно пиће на шанку, а рецензију за један ручак у периферијском бирцузу. Данас ће вам написати позитивну критику , дизаће вас у небеса, поредити са Достојевским, а сутра ће вас у другом гласилу пљували као најгору багру. АЛИ, али, има један књижевни критичар који то неће урадити ни за живу главу. Сачувај боже да он тако нешто уради. Тај критичар се зове проф. др ГОРАН МАКСИМОВИЋ. Ево на пример о мени је писао све најлепше, не може боље. У рецензију за  приручник Књижевноманија  - увод у књижевност , „Либер“ Нови Сад, „Театар За“ , Београд, 2003.  је написао да сам „ искусни методичар српске књижевности и ј

ИСТОК СА ЗАПАДА РАСКРИНКАВА ТЕОРИЈУ ЗАВЕРЕ

            Већ више од годину дана провлачи се друштвеним мрежама прича о HAARP антенама. Овај напаћени српски народ кога су свакакве змије уједале, лажни бизнисмени пљачкали, светске сецикесе варале, набеђени политичари обмањивали, не верује  више ником . А не верује ни Пахомију ни Качавенди ни бројним свећеницима које је ословљавао са преосвећени и љубио руке. И ето, у Политици од 23. маја  јави се извесни универзитетски уча Исток Павловић који се у ово злосрећно време смуца по Америци да прогласи 50.000 Срба лудацима !! Драги колега Источе, (боље да сте Запад) , нису то лудаци, то су неинформисани људи, драги мој ппрофесоре медија и комуникација или чега све још. Како је могуће да ви као доктор наука не разликујете то шта је необавештеност, манипулација или слуђивање јавног мњења. Да је било среће па да неко из ове смушене власти изађе пред камере и каже да тако нешто у Србији не постоји, а ако постоји, да објасни чему служи. Да доведе и угледне научнике и освести овај необа

ИЗГУБЉЕНО ИЛИ ИЗГЛОБЉЕНО ВРЕМЕ

Никад нисам веровао насловима као што су време смрти , време змија , време опадања и уопште насловима који своје време узимају као мерило свих других времена. Никад нисам веровао родитељима и рођацима који су своје педагошке трактате започињали реченицом : у моје време... у моје време то није било тако или овако.  Зашто им нисам веровао? Па зато што већ имам толико година да сам видео више времена и више пророка који су, између осталог, прорицали пропаст младе генерације, а млада генерација је опстајала и није пропадала. Али, ето, дође се у оно ружно доба које Селимовић помиње у „Дервишу“ кад је човек ни стар ни млад. Дође се у неко ружно доба кад човек није ни онај о коме Селимовић пише , већ и старији за коју деценију од тога. Дође се  у оно доба кад човеку  више не приличи да прича глупости а још мање да их записује и умножава.             Не знам зашто оволико околишам кад заправо хоћу рећи да живимо у ружно време. Записа скоро мој вршњак Бранко Кукић како је овај свет

ПЛАТА ЗА ЗАПОСЛЕНОГ КОЈИ НЕ РАДИ (Изум који је патентиран у Србији)

У време  приче о свеопштој народној штедњи многе ће изненадити податак да у Србији постоји нејасан број људи који примају плату од непознатог државног послодавца! У чему се састоји изум?  Моћни родитељ или рођак замоли свог партијског колегу да му запосли члана породице који неће радити! Поједностављено ствар изгледа овако: татин син који је студент добије место у неком јавном предузећу или државној фирми , једини услов послодавца је да му достави име и презиме и број жиро рачуна. Татин студент не зна где је фирма , ко је директор дародавац, а тешко да би знао и чиме се  фирма бави. Сваког првог он само одлази до банке и скида кеш.  Рачуновођа велике фирме не зна кад је персоналац неког укњижио у регистар запослених па му уплаћује и доприносе за пензијско и здравствено осигурање. Ако фирма дели стимулансе или којем случајем тринаесту плату, добиће је и запослени који не ради. Верујемо да тај „запослени“ добија и решења за годишњи одмор. Ето разлога да нам земља промени име и од

ЗАОБИЛАЖЕЊЕ ЛОГИКЕ (Десет питања за нове тумаче историје)

            Каже се да историју пишу победници, али, како данас ствари стоје,  ревизију   историје  исписују   моћни унуци поражених. Ништа ново. Тако је било откад је века и света. Ето, и ове године, на стогодишњицу избијања великог рата, та прича се понавља. Моћни Немци и Аустријанци,  уз помоћ својих нових савезника из науке и медија покушавају да кривицу свале на српски народ, на оне који су, ни криви ни дужни, у том рату највише страдали. Пишу се књиге, организују се научни скупови, снимају емисије и све са циљем да се заобиђу чињенице : Версајски мировни уговор, редослед потеза, нападач и жртва. .При том сви учесници у овом процесу без процеса у суђењу без суда, не желе ни да чују за ноторне чињенице и постулате логике. На срећу, баш на логици, тој древној научној дисциплини, почива целокупна наука и механизми живота . Ниједан доказ, био он судски или научни, није могућ без логике. Ови нови неоколонизатори и модерни варвари, међутим, не желе да чују за ту ЛОГИКУ, али је вео

ЈЕДНО ТЕШКО ОБЕЋАЊЕ

Избори су завршени, знамо ко је победник а ко губитник. Очи нације су упрте у добитника, Српску напредну странку и Александра Вучића и у оно најважније обећање да неће радити за себе већ за Србију, а то значи да ће  у тренутној ситуацији, у овако задуженој земљи, он имати само две могућности: да успе и постане отац нације или да сасвим пропадне, онако како су пропадали многи пре њега или можда још и горе. Средине нема. Задатак је тежак и обавезујући, тежи од оне партије шаха из изборне кампање. И још нешто, кога год узео са стране, из осталих странака више неће моћи да каже да није успео због коалиционих кочничара. Сваки мислећи и добронамерни грађанин ове земље, био партијски обојен или не,  жели, верујемо, да Вучић успе и постане оно што је намислио. То ће бити добро за  народ, за њега, али и за долазеће младе генерације. Овом приликом нећемо о оном Србину који жели да комшији цркне крава. Ипак, оно обећање изречено у изборној ноћи  садржи много услова, непознананица и оп