ПРОПЕЈАЛО НАМ И КУСО ПЕТЛЕ
ПРОПЕЈАЛО НАМ И КУСО ПЕТЛЕ Ко пева зло не мисли, ко мисли није му до песме У стара времена најцењенији у друштву били су победници на олимпијским играма, потом филозофи па беседници. Како је време пролазило и то се мењало па су места најпопуларнијих заузимали књижевници, сликари, глумци, певачи, фудбалери, богаташи, а у наше време мафијаши, обични скудоумнци, старлете ( у традиционалном речнику, курве), атрактивне водитељке и, свакако, опет певачи и певачице. Кажемо певачице, ма биле оне праве или певаљке, како их је народ разликовао. А разликовао их је тако као што разликује ЖЕНЕ и ЖЕНСКЕ. Ево у неколико последњих година све нам је некако пропевало и постало у знаку песме. Надмећу се у „пјевању“, деца и омладинци, људи средњих година, али и пензионери и пензионерке, радници и сељаци, „поштена интелигенција“, како се некад то говорило, па онда политичари и учењаци и остали слухисти, знани и незнани . Прикључили се свепевачкој