О ПОВОДЉИВОСТИ
О ПОВОДЉИВОСТИ Жуан Mиро, Пас Увек ме је занимала природа људске поводљивости. У начелу постоје две врсте људске поводљивости, она кад се човек поводи за истинским вредностима, величинама и ауторитетима и она кад се човек, супротно разуму и здравој памети, поводи за неким извиканим или лажно проглашеним вредностима. Поводљивост је нарочито видљива у политици али и уметности. Недавно Бранко Драгаш у једном таблоиду записа следеће: „ Довољно је да се појави неки белосветски преварант и замлата да му Срби поверују. Довољно је да им каже неколико лепих похвала, да одржи ватрени говор, који мора у себи обавезно да садржи речи – слобода, правда, мора да се обећавају брда и долине, мора да се лаже бесрамно и безгранично, мора да се пусте одани ловачки керови да се растрче по Србији и наш народ ће одмах, без питања и расправа, да крене за тим пробисветом и хуљом као да иде за неким светим човеком“. У једноме наведени аутор ипак греши