КАД ВАМ ОЧЕВИ ДОВИЈУ РАТ
КАД ВАМ ОЧЕВИ ДОБИЈУ РАТ (Удес моје генерације) Све срећне генерације наличе једна другој а свака несрећна генерација несрећна је на свој начин. После реинтерпретације ове Толстојеве мисли сетих се за почетак и оне мисли Милорада Павића да нема ничег горег но да вам очеви добију рат. Наизглед парадоксална мисао упућује нас на дубље промишљање зашто би то било лоше да вам очеви добију рат. У суштини нема ничег лошег, али добијени рат је у свим временима и свим друштвима подразумевао поратну „деобу плена“. Победнички венци и одликовања су подразумевајућа ствар а много конкретнија ствар биле су борачке пензије и надокнаде а потом и значајна места у државној служби. Истина, пензије су понекад биле и лажне, али оданим друговима се морало прогледати кроз прсте. Моја генерација, нажалост, припала тој групацији генерација чији су очеви добили рат. Дакле, све оне генерације педесетих осуђене су да трајно и дубоко остану у сенци генерација тридестих. Верујем да се ова тврдња мо