ЗАРАЗА РОМАНОПИСАЊА
Обичан читалац свакако не би знао колико се романа годишње објави код нас да га Нинов жири свакога децембра о томе прецизно не обавести. Тако, на пример, знамо да је прошле, 2018, објављено нешто више од 200 а 2017. нешто више од 170. Разуме се, та бројка је условна, пошто постоји и један број оних који нису конкурисали за ову значајну награду. Ако, пак, погледамо статистику ранијих година, приметићемо да се бројка перманентно увећава за отприлике 20 до 30 процената. Шта је то у роману што фасцинира потенцијалног писца? Да ли је могуће да је свако од њих знао за ону тезу Душана Матића да се озбиљан писац потврђује само романом? Да ли је могуће да је тај потенцијални писац, пре писања, отворио било коју теорију књижевности да се макар колико информише о томе шта је то роман? Колико је њих прочитало неки озбиљан роман, не рачунајући онај јадни списак из средњошколске лектире? Колико је њих који су се одлучили да пишу роман упознат са основним п