КАД ГЛУПОСТ ПОСТАНЕ ВРЛИНА
Нигде као код нас тзв. транзиционе промене нису у свет политике и бизниса гурнуле људе који ни у сну нису сањали да ће некоме бити важни и о нечему одлучивати. У тој општој смутњи неки су ни криви ни дужни постали богати а неки богати и популарни. Сећам се тако да у једној нашој серији из тог времена извесни домар, стицајем околности, постаје власник приватне клинике и свом некадашњем директору и познатом доктору се обраћа са “Шта ћеш бре, доцо”. Народу који пола века није знао шта су избори и политричка борба сервирани су тзв. први демократски избори и онда су на сцену, пре свих, ступиле политичке протуве и гомиле увлакача и послушника. Из тих ешелона регрутоваће се добар део тадашње државне апаратуре, а један део тих истих докопаће се и скупштинских клупа па чак и министарских фотеља. Најопаснији међу њима били, наравно, они болесно амбициозни а природно глупи и нешколовани. И представа је могла да почне. Са тв екрана су почели