ДНО СРПСКОГ НОВИНАРСТВА
Кад сам својевремено као млад професор у Крушевачкој гимназији предавао на смеру за новинарство који се тачно звао култура и информисање , поједини професори су их у шали називали НЕКУЛТУРА И ДЕЗИНФОРМАЦИЈА. После много година испостави се да овај шаљив назив није био без основа. (Но, да не бацим љагу на ту паметну омладину па да неко помисли да су баш они криви за све бољке данашњег новинарства. Већина њих је школовање наставила у сасвим другачијем правцу а неки су, истина, постали и добри и поштени новинари.) Верујем да ће се данас сваки мислећи грађанин ове наше напаћене земље сложити да се данашње српско новинарство срозало до невиђених низина и да нема тог прашка и сапуна које му може опрати црни образ. Како се то десило да се једна некад пожељна и популарна професија суноврати и постане порокажена? Кад су Шуварове реформе својевремено лансирале овај смер у тадашњим гимназијама био је то, нема сумње, врхунац популар