ЉУДИ МИШЕВИ И ЉУДИ МУВЕ
Причао ми је својевремено један пријатељ како се у нашим јужним крајевима некад „наплаћивали“ дугови и „равнали“ рачуни . А наплаћивали су се обично на свадбама и славама, по завршетку, кад њихов непријатељ мало припит уђе у мрак, тада му се припремала заседа и из ограде чупао најдужи проштак или коц па се овај по леђима премеривао, прангијао све док не падне. Понекад се такав несрећник премлаћивао и из сасвим бизарних разлога: зато што је неког криво или мило погледао, зато што му нешто није дао и најзад, и зато што је бољи, лепши и богатији. ( Ко је њему дозволио да буде такав, да буде бољи, лепши или богатији?!) У нашем народу од старина опстаје она изрека да ће ти наш народ све опростити, сем успеха. И заиста је тако, само што су данас технике освете другачије. Пре неколико деценија „непријатељ“ се позивао телефоном касно у ноћ и узнемиравао на различите, често и бизарне, начине. Анонимна писма и поруке такође су били популарни вид узнемиравања и ос