ЉУДИ МИШЕВИ И ЉУДИ МУВЕ

Причао ми је својевремено један пријатељ како се у нашим јужним крајевима некад „наплаћивали“ дугови и „равнали“ рачуни . А наплаћивали су се обично на свадбама и славама, по завршетку, кад њихов непријатељ мало припит уђе у мрак, тада му  се припремала заседа и из ограде чупао најдужи проштак или коц па се овај по леђима премеривао, прангијао све док не падне. Понекад се такав несрећник премлаћивао и из сасвим бизарних разлога: зато што  је неког криво или мило погледао, зато што му нешто није дао и најзад, и зато што је бољи, лепши и богатији. ( Ко је њему дозволио да буде такав, да буде бољи, лепши или богатији?!)

У нашем народу од старина опстаје она изрека да ће ти наш народ све опростити, сем успеха. И заиста је тако, само што су данас технике освете другачије. Пре неколико деценија „непријатељ“ се позивао телефоном касно у ноћ и узнемиравао  на различите, често и бизарне, начине. Анонимна писма и поруке такође су били популарни вид узнемиравања и освете. Али, како је техника напредовала и телефони постајали“паметни“ , осветници су од и тога одустајали.  У регистар осветничких реквизите ушле су тако анонимне кривичне пријаве али и оне са лажним потписима и измишљеним именима. А власт ко власт , морала је да проверава и такве пријаве.  И онда опет корак даље, са појавом такозваног информатичког друштва, интернета, друштвених мрежа, сајтова и блогова изашли су из својих мишјих рупа нови осветници. Освете су постале опасније и перфидније: прављење лажних профила, проваљивање туђих лозинки и упади у туђе профиле, мејлове, злоупотреба Википедије, монтирање фотографија уз коришћење фотошопа, само су део осветничких и шпијунских техника овог доба. И док је она некадашња техника коца у мраку производила само физички бол, технике нашег доба су много суровије, будући да појединца извргавају руглу пред огромном публиком и узрокују, поред физичког, и душевни бол. Колико су такве „технике“истински сурове потврђују нам и многа самоубиства тинејџера.

А ко су ти људи, ти осветници из мрака, из рупе? Па то су људи мишеви и људи муве. Мишеви јер живе у мраку рупа а муве јер нападају, досађују и миле. То су они који противника никад нису смели да погледају у очи и да се супротставе. То су они које изједа сопствена злоба и пакост. То су они људи који не умеју да се смеју, јер смех је оно  битно што човека одваја од животиње.