БРУТАЛНО НОВИНАРСТВО

 

 

Социолози културе тврде да постоји брутална култура, по аналогији, мислим, да постоји и брутално новинарство. Но, за разлику од бруталне културе, данашњем новинарству много више пристоји епитет  брутално у пуном смислу те речи.

Новинарством сам почео да се бавим још далеке 1967. године и тада се у новинарству знало ко је ко и шта је шта. Није било сензационализма, лажних вести, јевтиних афера, трачарења, извргавање руглу неистомишљеника; није било порнографије, није било таблоида... Истина, тада још увек нису постојале новинарске школе, катедре и факултети, али су новинари углавном били писмени. Новинари и уредници долазили су често са Правног или Филолошког факултета, а они који нису имали факултетске дипломе имали су талента на претек.

Сумрак српског новинарства почиње деведесетих са првим тзв. вишестраначким изборима и доласком на власт Слободана Милошевића. Државну телевизију узурпирала је власт и она је убрзо добила назив „ТВ Бастиља“. Партијски новинари су по декрету запосели уредничка и коментаторска места и онда је започела невиђена „информативна кампања“. Милошевићеви омиљени новинари и комесари били су Мила Штула, Крсте Бијелић и Милорад Комраков.  Било је истински тужно гледати њихове коментаре, лажи и сплеткарења. Милошевићево време било је познато још и по томе што су форсирани партијски листови као што су  Комунист и Борба и разбојничко преузимање тиражне Политике. Такође у његово време гасе се омладинска и студентска гласила као што су Студент, Омладинске новине, Видици и Књижевна реч (нешто касније). Новинарски брутализам у то време као да се садржао у слогану Социјалистичке партије Србије који је гласио“Тако треба!“. А сви су знали да тако није требало. Време овог брутализма карактеристично је и по ликвидацијама опозиционих новинара као што су били Дада Вујасиновић и Славко Ћурувија а касније и Милан Пантић из Јагодине.

Кад је минуло то мрачно време Слободана Милошевића и његове супруге Мире, сви смо мислили да је коначно дошла слобода и демократија и да се време брутализма завршило, али, нажалост, није било тако. Брутализам у новинарству добио је нове облике, нове садржаје и нове медије. Појавом таблоида и приватних новогаздинских телевизија  бруталност почиње да попринм облике суровости и смишљеног хаоса. Од најважнијих одлика тадашњег новинарства издвојио бих сензационализам, слугерањство, злоупотребу личности, разни облици ненормалности и друштвених девијација, гомилање неприличних тема, популаризација криминала и проституције. За  добар део новинара би се могло рећи да их карактерише незнање, необавештеност и скудоумље. За моју генерацију у то време дефинитивно нестаје мит о новинарству и о новинарима као школованим, одабраним и паметним људима. Професија је дефинитивно компромитована појавом водитељки са силиконским грудима и пачијим устима!

БАРДОВИ И ДОАЈЕНИ КАО ТВ ПИГМЕЈИ

Случај Марић

Миломир Марић, некадашњи новинар Дуге из славних дана постаје уредник и водитељ опскурне ТВ Хепи. Он је на тој телевизији и бог и батина  и уредник и коментатор и дежурни новинар па замало и промотер временске прогнозе и ТВ бинга. Марић обожава да у својим емисијама позива људе проблематичних биографија, бивше криминалце, жене сумњивог морала,  врачаре и пророчице, надрилекаре, дрвене адвокате и људе који се једним именом могу назвати полусвет. Марић са свог „трона“ господари ситуацијом. Он прозива, опомиње, инсинуира, прети. Код њега не постоји правило да се саговорник не прекида док говори, да му се не упада у реч ирелевантним коментарима. Он присутнима дели савете и наравоученија а повремено уме да све окрене на спрдњу у најгорем облику. И оно најбитније, Марић је са свима на ТИ, ма био то председник државе или патријарх.  Јасно је да из овога произлази да он жели свима дати на знање да су сви они његови другари и буразери. Марићево новинарство се своди на ћепенак испред чијег излога седи газда који се сиротом свету  руга и смеје у лице.

                                               Случај Митровић

Ево шта се догоди кад басиста једне рок групе постане  новинар и власник једне огромне тв империје. Најпре, и он је брзо закључио да му се највише од свега исплати приклањање актуелним властодршцима. Митровић је тако постао највећи мегафон странака на власти. Пошто није на свом терену а и таленат и образовање му нису јака страна, он се одлучио да копира, преузима и отима. Куповање водитеља као мртвих душа је већ виђена ствар али они су потом принуђени да разним контрама и копијама опонирају другим телевизијама. Тако његова Пинк телевизија од РТС-а преузима Шареницу  а као својеврстан одговор водитељима Ољи Бећковић, Ивановићу и Кесићу, ствара Контравизију и Хит твит. Бивша водитељка РТС-а Верица Брадић, сада у ружичастом руху, а све по моделу Оље Бећковић, распаљује по опозицији и опозиционим гласилима. Рекао бих, јевтино и јадно. Још јаднију улогу добио је јуноша Лав и Вук (шта ли је више) Пајкић који безуспешно покушава да буде паметан и духовит. Сам Митровић ускаче по потреби разним специјалима а, богме, и једним новим реторичким и новинарским жанром који би се могао назвати тв епистола. Наиме, као власник и газда, он чим узмогне, отписује својим противницима у виду телевизијских монолога и епистола. Не могу а да не приметим да су његове епистоле поприлично бруталне, као оно кад се две попадије свађају преко плота. Ако ништа друго, овим епистолама ће Жељко Митровић ући у историју српског новинарства као творац једног новог жанра.

 

Случај Вучићевић

За њега заиста имам мало речи. Агресивни брбљивац и додворач власти. Мислим да би у неком рату био одличан потказивач и тастер. Њему ништа није свето а шуровање с полицијом за њега је део лепоте позива. Његов новинарски кредо је сензационализам, провокација, тираж, новац. Ништа даље од тога. Новинарство је трговина а трговина подразумева маржу и профит а понекад и варање на кантару. Слични њему су главешине Српског телеграфа, листића Ало, Курира и других информативних накарада. Кад би имао своју телевизију засигурно би за два копља надмашио Митровића.

Елем, о брутализму у српском новинарству би се  могло натруковати још много страна, али  ја ћу за потребе овог блога да овде привремено застанем. Очекујем да ово дуално образовање понуди још много прошколованих новинара из радионица ових славних ликова.