КУЛТУРА, ЛИВАДА ЗА МАГАРЦЕ
У малим срединама, да не кажем провинцији, постоје неки стереотипи у понашању локалних отаца или делилаца моћи: сав политички башибозук, „општинску децу“, децу палих бораца и заслужних грађана, жене и љубавнице значајних и заслужних регрутовати у поље културе. Култура је по њиховим схватању бескрај, увек отворена књига на чијим се маргинама може уписати свачије име или доделити функција. Или како би рекли злочести : култура је поље где магарци свих боја слободно пасу. Ту није важно зна ли тај неко нешто што га тамо препоручује, има ли смисла и талента. Ништа није важно. А није важно зато што тамо, у тој култури производи најмање штете. Објашњавао ми је једном један локални моћник да се тамо у култури због нечијег незнања неће срушити ниједан мост и ниједна зграда. Па тако лоши средњошколци који и не помишљају да уписују факултете, постају новинари, секеретари месних заједница и кудова, службеници центара за културу, позоришта, библиотека, музеја, уметничких