ПОСТИНТЕЛЕКТУАЛНО ДОБА
Фото Телеграф, Драгутин Стојменовић Стара латинска изрека o trmpora o mores ( о времена, о обичаја или, преведено сасвим у духу српског језика: свако време носи своје бреме) недвосмислено говори о периодичним променама које су, као стихија, захватале људско друштво. Те промене су понекад биле плитке и, за око обичног посматрача, невидљиве, а некад радикалне и драматичне. Нема сумње да су кризе и ратови били најзначајнији генератори свих друштвених промена а да су предратна и поратна времена била најпогоднији активистички простори нових идеја и нових идеологија. Могло би се рећи било је то сасвим у духу оне песме Душана Васиљева Човек пева после рата . Најзанимљивије је да су промене, на било којој страни света, имале обележја епидемија, захватале су друшва фронтално уздуж и попреко. После Другог светског рата преко ноћи изродила се теза о презиру према господи, интелектуалцима уз истовремено величање фрон