СПОМЕНИЦИ И СПОМЕНИЧАРЕЊЕ
Требало је да прође 600 година па да рига српски, кнез Лазар, добије споменик у свом престоном граду а онда је требало да прође још педесет да добије други. Шта се то догађало толико векова да онај, у чији смо се лик и дело клели, добије споменик тако касно. Но и онај први који се појавио седамдесетих година прошлог века изазвао је праву буру на политичкој сцени ондашње Југославије. Цела владајућа екипа града на челу са председником Слободаном Јовановићем је пала, углавном због тог споменика и наводног великосрпског национализма. Па који смо ми то народ да се тако односимо према историјским личностима које славимо и величамо? Каква је то поданичка и удворичка свест народних вођа и трибуна?! Тешко питање. Ето прођоше векови ћутања а дође нам век лаицизма и претеривања. Два споменика кнезу Лазару, један деспоту Стефану, други кнегињи Милици, Схимонахињи Ефросинији. И као што то у Крушевцу иначе бива, са видним закашњењем, јер први споменик Милици подиг