СРЕЋНИ, ЗАДОВОЉНИ И ЗАНЕСЕНИ (Савремени писац у вртлогу транзиције)
У време самоуправног социјализма кад су се „књижевни радови“, између осталог, могли објављивати и на зидним новинама и фабричким листовима, један значајни завичајни песник рече да „писана реч обавезује“.Ту је реченицу, као чаробну формулу, често понављао и на разним локалним књижевним седељкама. Чини ми се да и данас видим то смртно озбиљно лице поете и култутрегера како изговора ову мудроносну мисао. Сећам се и тог његовог занесењачког погледа који је присутне додатно уверавао да је његово стихотворење сама божанска ствар, ни за црту мања од политике, за коју се исто тако здушно залагао. Сећам се опет једног мање познатог песника који је Сајам књига доживљавао као као Сабор Свих Светих (сва четири српска С велика) а редакцију локалног часописа као врх Парнаса. Сећам се још једног још мање познатог приповедача ратних прикљученија који је бесомучно трагао за спонзорима и издавачима и жалио се како многи не схватају значај његових прича које је већ толико пута објављивао