Blog Milentija Đorđevića *Hic iacet lepus*

            Скорашње обележавање завршетка Првог светског рата у Паризу (изузимајући церемолнијалне бламаже и намештаљке) прошло је у знаку неких неприметних подвала друге врсте. Наиме, приликом сусрете немачке канцеларке и француског председника речено је да су се они састали у оном чувеном вагону где је потписано ПРИМИРЈЕ. Чињенички посматрано (назовимо ствари правим именом) они су се састали у вагону у коме је тадашња Немачка са савезницима потписала КАПИТУЛАЦИЈУ. Очигледно је неко смислио овај еуфемизам да не увреди садашњег савезника коме су порасла крила и ојачала моћ. Исто тако већ можда десетак година у оптицају је другачији назив за Први светски рат. Уместо овог назива појавио се у медијима нарочито назив ВЕЛИКИ РАТ.   Обичном логиком, уз мало аналитике то би значило да је Други светски рат био мали рат а овај ВЕЛИКИ. Зашто? Коме је то потребно?   Јасно је да су велики политички маркетиншки магови желели да преусмере пажњу са једн

                                                                                      Има у нашем језику чудних речи које људи користе а да ни сами не знају њихово право значење. Још мање се може очекивати да они који их користе знају њихово порекло и путеве. Својевремено је Душко Радовић писао песме за децу играјући се тзв. смешним речима. Деца су из тих стихова могла да науче шта значе речи као што су зонозе, шари- вари,   ризи-бизи, папендекл, сумарени, пападаћи.             Наш народни говор је веома богат речима различитог порекла, од тзв. макаронизама до локализанма и архаизама. Ипак, поједине речи су запретане талогом времена и понекда нас могу збунити, пре свега што не знамо њихово право значење и што нам изгледају чудне и смешне. У такве речи можемо убројати и речи СИМТОЂИЛ и САПАНЂИЛО. Ако покушамо да потражимо њихово значење у Матичином речнику пошто је данас он једини комплетан тамо их нећемо наћи. Остаје нам нада да их можемо наћи у Акад