НИСКЕ СТВАРИ НА ВИСОКИМ МЕСТИМА
Ових дана дигла се у медијима велика прашина поводом реизбора три наставника на Београдском универзитету. Наиме, три ванредна професора одлуком изборних већа нису постала редовни професори. Обичном човеку који није упућен у марифетлуке напредовања и реизбора на универзитету, мање или више, ништа није јасно. Узгред, догађали су се такви „инциденти“ и на факултетима мимо Београда а да ничија мајка није заплакала и ничије перо није у бесу дрљало по хартији. Елем, да видимо у чему је ствар и да појасним откуд мени право да расправљам о ономе што се дешава у маглама „олимпских висина“. Па, ево, да кажем: у току свог радног века предавао сам на пет факултета која стоје у надлежности три универзитета а прво изборно звање стекао сам на Институту за књижевност и уметност у Београду. Верујем да ће ме читаоци сматрати компетентним . Из перспективе Закона о високом школству, реизбор се може спровести лако и једноставно. Наиме, закон је прописао и таксативно на