ДИСЦИПЛИНА ЗАМЛАЋИВАЊЕ

            Народ смо склон замлаћивању. Да би се неко замлаћивао мора имати све особине замлате . Разуме се, замлаћивање  је групни „спорт“ који подразумева постоајње више замлата. Ако консултујемо речник САНУ видећемо да је замлата „онај који млати, онај који улудо троши време и енергију“. Глагол замлаћивати се има следеће значење: „бавити се нечим некорисним, затупљивати се“.

            Као и свака људска навада и замлаћивање има различите нивое. Највиши ниво замлаћивања је онај који покушава да досегне академичарске висине и да се , на било који начин, приближи постојећој (истина прилично компромитованој) Академији наука. Ето, досетила се нека замлата да прави нове академије наука па је тако (авај) створена СКАНУ ( Српска краљевска акдемија наука). Створене су потом Медицинска академија, Педагошка академија, Инжењерска академија и, вероватно још неке чијих се  имена не сећам. Неке неостварене академске амбиције, ето, оживеле су у тим новим институцијама и људи су се почели називати академицима, што дописним, што редовним и изванредним! А истини за вољу поједници од тих академика једва су прогурали своје реизборе на факултетима. Што се књига и радова тиче и ту је ствар прилично невесела: танушне књижице објављивали су им у полумраку неки пиратски издавачи, штампарије и копирнице. Али кад намакну академичарске тоге и кад заседну на тим замлаћивачким седницама, само да ти је видети та озбиљна и умушена лица. Помислио би човек реч је о светској елити. Такав је, ето, највиши вид замлаћивања.

            Нешто нижи облик замлаћивања организују самопроглашени песници и књижевници. Они истина немају своје академије, али имају своја удружења као што су на пример удружење радника писаца, удружење писаца просветних радника, а ту треба убројити и она удружења која носе имена славних писаца и то нарочито ако су они њихови завичајци. Истина, ту постоје и неке бизарности, тако на пример Јагодинци имају удружење које носи име Ђуре Јакшића а тај исти Ђура био је у тој истој Јагодини каштигован тојагом једног моћног Јагодинца. На страну што су га у то његово време сматрали пијаницом и вуцибатином.

            Један значајан број тих песника, сем хипертофиране жеље да пише позију, нема ништа више у својој интелектуалној бази. Ни знања ни талента, а жеља као Хималаји. Ах, да, ту је вера и упорност! Никакав злонамерни критичар их не може одвартити од поезије.

            У погледу акције, деловања, организовања и свечарења су маестрални. Њихова песничка окупљања, вечери и посела су спој естраде и хедонизма. Сем рецитовања и „казивања“ на њиховим скуповима су и фрулаши, гајдаши, гуслари, фолклористи, кувари и гутачи ватре. А стајлинг, што би рекли модни креатори, он је сасвим у складу са „професијом“. Мушкраци са брадама, шеширима, лулама, томпусима, мундирима из минулих времена, даме често са дугим хаљинама јаких боја, са шеширима који су искићени сезонским цвећем.

            Успевају они да приведу и неког грешног критичара или назови критичара који ће извијати панегирике о њиховом песничком умећу. И ето примера једног нижег облика замлаћивања.

            Нешто нижи вид замлаћивања је раширен као пандемија. Реч је о организовању неких „ијада“. Сваки крај наше лепе домовине направио је неку своју „ијаду“, тако на пример имамо пихтијаду, купусијаду, цревијаду, кобасицијаду, сланинијаду и тако до бесконачности.  Свако слави оно што има, рекло би се, али тамо су  и тзв. пратећи програми где су укључени и музичари и ови из другог параграфа овог текста.

            Рекло би се да свако време има своје видове замлаћивања. Не могу а да се не сетим некадашњих испраћаја у ЈНА. Сјајан вид замлаћивања. Данас га је заменило обележавање дана пунолетства. И сам бог зна шта ће нека нова замлата прогласити као нови облик замлаћивања. Остаје да видимо.