ЕВРОПА ИЛИ СМРТ

ЕВРОПА ИЛИ СМРТ

            Већ годинама грађанима Србије се свих медија поручује да Европа нема алтернативу. Ову мантру понављају политичари и политиканти од месне заједнице до скупштинске говорнице. Нема сумње да они ову своју поруку виде као басму за пут у обећану земљу. Тамо нас ваљда очекује национално благостање и препород, можда и онај обећавани комунизам кад ће свако радити колико може а узимати колико му треба. Као да нико не види да та сурогат заједница или држава већ пуца по шавовима: у Белгији крваве демонстрације, у Француској паорска побуна и сто тона стајњака (гована) испред врата владе, Мађарску киње, Енглеску хоће да опљачкају, у Грчкој беда, Бугарска и Румунија  чаме на споредном колосеку. И ето, само им ми недостајемо. Но, хајде и ако сутра већ треба да славно утрчимо у бриселске одаје, да видимо ко нас тамо чека, да видимо шта су нам те чланице добро учиниле у протеклом веку и шта нам још чине. Па пођимо редом:
            Аустријанци су 1914. бомбардовали Београд и стрељали и обесили више хиљада људи у Мачви и западном делу Србије. (Остало да заборавимо, био је рат).
            Бугари у време Првог светског рат у Топлици и Источној Србији убили око 6500 људи.
            Немци су 1941. бомбардовали Београд са више хиљада жртава. У Крагујевцу и Краљеву стрељали су 4736 људи.
            Хрвати у Јасеновцу у Другом светском рату убили 200 000 Срба (Извор Музеј Холокауста и Вашингтону).
            Енглези и Американци 1944. у три наврата бомбардовали Београд са 600 бомбардера, страдало 1160 људи.
            Исти „савезници“ су 1944. године на рођендан Краља Петра бомбардовали Лесковац са 28 бомбардера и притом бацили 69 тона бомби. Погинуло више од 4000 Лесковчана.
            Словенци су 1991. године убили 44 војника ЈНА, од тога највише Срба.
            У Француској вођена агресивна медијска кампања против Србије а потом у Рамбујеу направљена сачекуша за намештање бомбардовања.
            Немци, Енглези, Американци и други бомбардовали Србију од марта до јуна 1999. године. Погинуло 1008 војника и полицајца и око 2000 цивила. Материјална штета 100 милијарди долара.
            Ево то су били наши „пријатељи“, наши „савезници“, наши држављани са којима смо градили „братство и јединство“ и они нас чекају у Европској унији. Па срећно нам било!

           


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

СИГНАЛИЗАМ И НАДРЕАЛИЗАМ

                                                                                               Утврђујући својевремено законитости у развоју фаза књижевноисторијског процеса Хенрик Маркјевич је запазио да сваку фазу тог „ процеса са претходном фазом спаја веза истовремено континуативна  и опозициона, уз променљив однос оба та чиниоца“ [1] Итересантно је сагледати позицију сигнализма у светлости тих Маркјевичевих разматрања, будући да су се сигналисти у својим поетичким текстовима врло јасно одређивали према традицији.(Разуме се и ми , као и Маркјевич, узимамо ову трвдњу о везама са свом дозом непоузданости и непрецизности коју производи.)  Сигнализам, је као и многи други „изми“ пре њега, у својим раним поетичким текстовима недвосмислено порицао традицију [2] , међутим , сигнализам се у том порицању налазио у двоструко опозитивном опдносу: са једне стране према официјелној традицији и са друге стране, према историјској авангарди. Чини нам се да  је таква позиција потпуне  непри
Прикажи све

БРУТАЛНО НОВИНАРСТВО

Слика
    Социолози културе тврде да постоји брутална култура, по аналогији, мислим, да постоји и брутално новинарство. Но, за разлику од бруталне културе, данашњем новинарству много више пристоји епитет   брутално у пуном смислу те речи. Новинарством сам почео да се бавим још далеке 1967. године и тада се у новинарству знало ко је ко и шта је шта. Није било сензационализма, лажних вести, јевтиних афера, трачарења, извргавање руглу неистомишљеника; није било порнографије, није било таблоида... Истина, тада још увек нису постојале новинарске школе, катедре и факултети, али су новинари углавном били писмени. Новинари и уредници долазили су често са Правног или Филолошког факултета, а они који нису имали факултетске дипломе имали су талента на претек. Сумрак српског новинарства почиње деведесетих са првим тзв. вишестраначким изборима и доласком на власт Слободана Милошевића. Државну телевизију узурпирала је власт и она је убрзо добила назив „ТВ Бастиља“. Партијски новинари су по декрету
Прикажи све

СТИХОКЛЕПЦИ

Слика
СТИХОКЛЕПЦИ Особа која је у стању да скарабуџи стих у року од 5 минута.                                                                         Вукајлија Нема човека који некад није пожелео да напише песму и то је, без сумње, племенита намера. Песме су се писале у школским свескама, споменарима, писмима, на салветама а, само они талентованији, успевали су да своје песме објаве у књижевним часописима и књигама. Жанровски гледано, готово је сигурно, да су   љубавне песме биле најбројније. Заљубљени човек је желео да своју емоцију искаже, да је некоме упути или да се изјада белини хартије. И, то је опет било уредно, све до оног критичног тренутка кад је homo liricus пожелео да постане ПРАВИ ПЕСНИК. Ту већ настаје један елементарни проблем који се тиче талента а повезује и са елементарном интелигенцијом и то у обрнутој пропорцији. Елем, што је човек глупљи и неталентованији тим више мисли да је интелигентнији и талентованији. Но, недостатак интелигенције и талента к
Прикажи све