БЕСОМУЧНО ЧЕРУПАЊЕ БУЏЕТА

           

У време кризе „државна јасла“, како народ воли да каже илити дословно  буџет, како се стручно каже, најбоље су и најсигурније прибежиште. Државни службеници који примају плату из буџета су под сигурним државним кишобраном, али  они који нису такве среће у кризно време налазе  стотину начина да откину део буџетског  колача.

 У последњих четрдесетак година  из буџета или од порсеких обавеза грађана Србије исплаћиване су тако лажне борачке пензије (било их је), лкажне инвалидске пензије ( и сад их има), сумњиве националне пензије (одскора) ,  накнаде хашким оптуженицима, накнаде за штетно или погрешно склопљене уговоре („случај сателит“), накнаде за туче белом свету ( „случај Ковачевић“), накнаде за изгубљене спорове руководећих људи ( на стотине), накнаде голооточким затвореницима, накнаде за фантомске штедње пирамидалних банака ( стара  штедња , потрошена ко зна где) накнаде за конфисковану имовину у време комунистичке власти, накнаде за наводно оштећене од поплава и земљотреса,  накнаде за лажне и стварне уједе од паса луталица итд, итд. То је само оно што на увид долази обичном смртнику, али знамо да ту није крај и да је листа „одштета“ и „надокнада“ много дужа. Нажалост није само то , ето, рецимо, питамо се за чије се бабе здравље из буџета у Србији  до скора школовали држављани Црне Горе. Можда због онога „убиј Србина“ , што се недавно чуло  на утакмици на Цетињу или из неких виших филантропских разлога. Паметне државе не воде своју економију на принципу братства и јединства и љубави , већ на чисто економској рачуници. И питамо се опет, логично, колико ли смо ми то само богата држава?!Колики је тај буџет који све то поднесе и ми сви претекнемо. Не наличимо ли ми на оне Стојковиће из  Симовићеве Баладе о Стојковићима  који су, упркос свим батаинама и мучењима, ипак живи. И има ли тај БУЏЕТ неког свог  Кербера који чува касу или је каса општински салаш где свако узима колико му треба. Хоће ли нам држава постати као она добродашна девојка која је у младости свима давала  а у старости остала сама. Зашто немамо онаквог чувара буџета какав је некад био  Лаза Пачу који остарелом краљу Пери не даде паре,  већ га упути на кредитну задругу.

            Светска економска криза још траје и никако да престане. Око нас је све више држава које су близу банкрота, а српски буџет издржава,  уз све то не смањује се број оних који би да мало окрње од буџета.  А сетих се и тога да српски буџет изгледа  издржава захваљујући скупом кредиту  праћеном папреним зеленашким каматама.  Тај кредит и те камате платиће неке будуће генерације а они ће ваљда схватити да морају наћи неког новог Лазу Пачу који ће умети да чува државну  касу. Ако ни они то не схвате сасвим је сигурно , остаће без државе и без имена. И вероватно ће се тада појавити нека нова Ангела Меркел  да им, као Грцима, очита буквицу.