УНИВЕРЗИТЕТСКА САПУЊАРА СА ПЕВАЊЕМ И ПУЦАЊЕМ

Ових суморних децембарских дана кад све политичке трибине са тргова углавном прелазе на славске трпезе, присуствујемо раскошној сапунској опери у извођењу назови ректора Миће Јовановића и његовог назови купца (име му већ заборавих). И како оно правници у уговорима пишу Јовановић продаје а овај купује за тамо неке големе милионе 12 факултета и сам назови универзитет Мегатренд.  Ето, то му некако дође експозиција комедије а заплет и кулминација ће тек уследити.  Онда читамо како се Јовановић, бивши назови ректор попишманио а купац ускопистио и ето спора и циркуса. Мало се хватали за крагне у канцеларији (извините) кабинету и најавили могући спор. Сутрадан купац добија батине испред свог изнајмљеног  стана пошто газди није плаћао ни струју ни кирију. У исто време његови земљаци се огласише да тамо у престоници паприке и роштиља тај исти купац је држао касапницу и сељацима остао дужан за купљену стоку. Нема шта , све у академском духу и по академским правилима. Боже мили, нешто мислим, шта би рекли Гогољ и Нушић да ово прочитају! Шта би рекао Домановић?! Колико би платили да се докопају оваквих ликова!

Елем Јовановић ректор са тобоже лондонске универзе и купац са берлинске универзе или Универзитета у Брчком, плус директор, тобоже доктор великог немачког конзорцијума бла, бла бла, пређашњи месар из Лесковац(!) са сертификатима за ајвар и роштиљ месо, пред српском радозналом публиком, пред Владом Србије и Скупштином и Министарством просвете, изводе приказање илити пируете на леду. Публика, српска јавност је у трансу, као на мечу Клеј – Тајсон. Готово да чујем: Не дај се, Мићо! Муни га у мензу! Подметни му ногу!

За све то време српска власт ћути, јер како да се оглашавају кад једни тамо раде а други имају те назови дипломе са тог лондонског интернационалног факса. Оглашава се једино попечитељ просвете те саветује госн. Мићу да прода само два факултета и тако остане у седлу, али, ето, и он се не пита како је могао да акредитује некога који је отворио фирму у Лондону са капиталом од 100 фунти и то за маркетинг, консалтинг и адвертајзинг (мајчице драга, како то озбиљно звучи). И, шта сад са тим дипломама, докторатима, рефератима, научним референцама, испитима? Е, мој драги министре, ухватио си се у коло и сад мораш одиграти а не знаш како! За почетак попљуј новинаре који питају глупости, припрети професорима и студентима а и ону ректорку повуци за уво.

На другој страни умусио се Синиша Мали, биће лажни доктор још неколико дана, умусила се Тривнка пошто је и она на тапету Етичке комисије, умусио се богами и онај Стефановић јер зна да ако пропадне Мегатренд , пропао је и он сам. А, како ствари стоје, у игру ће судбина увести  и неке нове ликове. Лелееее, лелелееее, што би рекли Лесковчани.

Кад сам пре неког времена у новинама прочитао наслов Бујановац – универзитетски град, знао сам да је ђаво однео шалу. Знао сам да тамо у некој БИХ постоји Брчко универзитетски град али сам све мисли да то неће код нас, али,ето, дође. Срозавање српског високог школства је почело још давно отварањем тзв. истурених одељења. Ово са мега универзитетима је дошло касније. Та истурена (али и затурена) одељења отварала су се на невероватним местим. Замислите овакву ситауацију: Учитељски факултет у Врању отвара истурено одељње у Неготину, а Висока струковна школа из Сремске Митровице отвара одељење у Чачку. Помислих, аман браћо, знате ли ви географију? Но, пара цркавица не зна за границе. И замислите сад како се одржава та настава, за коју се често каже да је консултативна. И опет тако мислим има ли грам мозга тај министар просвете и ти његови службеници који потписују дозволе за овакве школе и факултете.

Тешко да било која европслка земља има више факултета и струковних школа од нас. Студената има колико има, али сваког јуна започиње битка око привлачења нових студената. Полажу се тзв. пријемни испити али на тим испитима пре можете да паднете са столице него на испиту. Декани и директори преклињу строге професоре да снизе критеријуме и, разуме се, тако и бива. И захтеви на испитима се смањују, опет да они из прве упишу другу, они из друге трећу и тако редом. На крају добијете студента који је добио диплому али није добио знање. Нас старије су учили да је образовање темељ државе.  Јесте, али какви ће бити темељи будуће јадне Србијице. Ако они горе имају чиме – нека размисле.