АЖДАЈЕ, АКРЕПИ, И КРЕАТИВНА ЕЛИТА














Годинама гледам како „талентовани и даровити“ политичари и тзв. културни  и јавни радници у Крушевцу својим грађанима приређују  бројне  задовољштине који се најчешће означавају као  ПРОЈЕКТИ.  Пре неколико дана  ми тако дође до ува вест да ће су у Крушевцу градити ДИНО ПАРК,  Па браво! Како сте  се уопште сетили. То је оно што нам треба. Ко да иде до предалеког Свилајнца за такав угођај. А онда рекоше да ће се подићи споменик кнегињи Милици. Опет оригинално до бола! Ко ће да иде до Трстеника да тамо види неку њихову Милицу. Хоћемо ми нашу и то да буде на улазу у Крушевац, таман поред оног трептала на улазу које нас обавештава да у КРУШЕВЦУ НИШТА НИЈЕ ДОВОЉНО ДОБРО АКО НИЈЕ НАЈБОЉЕ. Па леп слоган, а шта име везе што га видимо у реклами за цреп ТОНДАХ. И то је неки наш креатор смислио.
            А било је и раније тих оригиналних пројеката: рецимо кад је основана КЊИЖЕВО-ФИЛОЗОФСКА ШКОЛА.  Добро, није једина, пре ње имамо ону корчуланску па и ону зајечарску Феликс Ромулијана. А и она ЗЛАТНА КАЦИГА , једино не знам да ли је хомологована и да ли важи и за скутер и за чопер . И траје, бога ми та кацига и тако Крушевац постаде град хумора и сатире можда пре Шапца и пре Јагодине. Ко зна, како је кренуло можда ћемо и то доказати.
            И КЦК је тако својевремено искреирао часопис који се зове ПУТЕВИ КУЛТУРЕ,  Разуме се то малкице наличи на ону вишегодишњу емисију  Радио  Београда  ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ. Шта мари, кад си оригиналан, нећеш ваљда због два словца да жртвујеш своју оригиналност!
            И да не буде да само прозивам ове наше даровите појединце и креативце. Има једна манифестација у Белој Води која има смисла а зове се БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА. Елем, њој се заиста нема шта замерити, сем што се не гдогађа у Крушевцу. Мудар је тај наш сељачки народ . Они који су у школи читали Вука знају . Кладим се да би тај неки тамо народни човек ону кацигу превео  као КАЛПАК. Али како калпак да бде златан а мора да буде златан, јер за нас ништа нијке довољно добро ако није златно (најбоље) или бар позлаћено. Размишљајте о томе.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

СИГНАЛИЗАМ И НАДРЕАЛИЗАМ

                                                                                               Утврђујући својевремено законитости у развоју фаза књижевноисторијског процеса Хенрик Маркјевич је запазио да сваку фазу тог „ процеса са претходном фазом спаја веза истовремено континуативна  и опозициона, уз променљив однос оба та чиниоца“ [1] Итересантно је сагледати позицију сигнализма у светлости тих Маркјевичевих разматрања, будући да су се сигналисти у својим поетичким текстовима врло јасно одређивали према традицији.(Разуме се и ми , као и Маркјевич, узимамо ову трвдњу о везама са свом дозом непоузданости и непрецизности коју производи.)  Сигнализам, је као и многи други „изми“ пре њега, у својим раним поетичким текстовима недвосмислено порицао традицију [2] , међутим , сигнализам се у том порицању налазио у двоструко опозитивном опдносу: са једне стране према официјелној традицији и са друге стране, према историјској авангарди. Чини нам се да  је таква позиција потпуне  непри
Прикажи све

БРУТАЛНО НОВИНАРСТВО

Слика
    Социолози културе тврде да постоји брутална култура, по аналогији, мислим, да постоји и брутално новинарство. Но, за разлику од бруталне културе, данашњем новинарству много више пристоји епитет   брутално у пуном смислу те речи. Новинарством сам почео да се бавим још далеке 1967. године и тада се у новинарству знало ко је ко и шта је шта. Није било сензационализма, лажних вести, јевтиних афера, трачарења, извргавање руглу неистомишљеника; није било порнографије, није било таблоида... Истина, тада још увек нису постојале новинарске школе, катедре и факултети, али су новинари углавном били писмени. Новинари и уредници долазили су често са Правног или Филолошког факултета, а они који нису имали факултетске дипломе имали су талента на претек. Сумрак српског новинарства почиње деведесетих са првим тзв. вишестраначким изборима и доласком на власт Слободана Милошевића. Државну телевизију узурпирала је власт и она је убрзо добила назив „ТВ Бастиља“. Партијски новинари су по декрету
Прикажи све

СТИХОКЛЕПЦИ

Слика
СТИХОКЛЕПЦИ Особа која је у стању да скарабуџи стих у року од 5 минута.                                                                         Вукајлија Нема човека који некад није пожелео да напише песму и то је, без сумње, племенита намера. Песме су се писале у школским свескама, споменарима, писмима, на салветама а, само они талентованији, успевали су да своје песме објаве у књижевним часописима и књигама. Жанровски гледано, готово је сигурно, да су   љубавне песме биле најбројније. Заљубљени човек је желео да своју емоцију искаже, да је некоме упути или да се изјада белини хартије. И, то је опет било уредно, све до оног критичног тренутка кад је homo liricus пожелео да постане ПРАВИ ПЕСНИК. Ту већ настаје један елементарни проблем који се тиче талента а повезује и са елементарном интелигенцијом и то у обрнутој пропорцији. Елем, што је човек глупљи и неталентованији тим више мисли да је интелигентнији и талентованији. Но, недостатак интелигенције и талента к
Прикажи све