ИМАМО ЛИ НАЦИОНАЛНОГ ИЗДАВАЧА

 Упорни и наметљиви глобализам наметнуо  је и нашем друштву  своје моделе понашања . Основни принцип  био је одрицање и поништавање националног а све  у корист светског и глобалног.  У области економије, приватизације су биле обавезни корак, а све под геслом да ништа не сме да буде државно и под државном контролом. Држава је опасна и штетна творевина! /Чини се, међутим , да нам Кина то демантује а Бугари су, пак,тужан пример те светске наваде . / Врх политичких структура видео је у томе шансу за лично богаћење па се здушно придружио кампањи распродаје националних добара.  /Родољуба је увек било  и биће./Најпре су распродате фабрике а потом и најважнија национална добра. У том трговачком метежу готово неопажено су продати и најзначајнији српски издавачи. На  цени су били нарочито они који су имали своју књижарску мрежу и пословни простор у атрактивнијим деловима града. У Београду су тако продати Нолит , Просвета и Рад. Нолит и Рад су заувек нестали а Просвета се још увек бори за голи живот. Били су то значајни национални издавачи о којима држава није бринула или није хтела да брине. Но, појавили су се у исто време бројни нови издавачи који су покушали да попуне тај ослобођени простор. И разуме се, помоћу штапа и канапа, прљавог капитала или српске сналажљивости, убрзо се представили као спасиоци националног издаваштва. За њих, међутим, национално и национална књижевност нису били приоритет . У духу глобалистичких идеја они сувећ у називима својих фирми  поставили такав знак . Јављају се тако Агора, Архипелаг, Беобук, Бук Марсо, Клио, Лагуна, Партенон, Соларис и слични. Елем, у њиховим називима ни назнаке националног, а у издавачким плановима још и мање. Сви они радије ће објавити трећеразредну књигу каквог Енглеза или Американца него неког домаћег писца. Истина, буде ту и њих, али су они некако споредни продукт, декор, по могућству  то су они који ће им гарантовати какву награду а награда ће им повећати продају и напунити касу. На цени је преводна књижевност а нашу књижевност , као што знамо, нико не преводи. Просечном читаоцу нуде се тако јевтини љубићи у стилу пустињски цвет, под палмама или маслинама или сензационалистичке о отмицама поштених жена итд, итд.

 Ових дана београдска Просвета, наш најпознатији национални издавач, упорно покушава да се извуче из раља стечаја. Води се невидљива кампања да се незаинтересованим политичарима објасни да је у питању издавач са седамдесетогодишњом традицијом који не сме да нестане. Али знају ли они шта је то  традиција и национални издавач ? Засигурно не знају, али одлично знају колико вреде Просветине пословне просторије у центру града. Знају ли они колико за српску културу вреди Срска књижевна задруга. Засигурно не знају , али знају колико стотина хиљада евра вреди онај локал у близини бивше Скупштине. Што би реко Егзипери, они  кућу не процењују по лепоти прозора и цвећу на прозорима, већ по количини новца у коферу. Па, ето, задатак је тежак: пронађимо неког да им то објасни. И да им каже како се ни једна нормална земља неће лако одрећи националног издавача.