УНУК ТАИП
Кад је Таипов деда јахао своју бедевију по
Косову раја је морала да се склања с пута. Што даље то боље, а најбоље што даље
од дедине камџије. Таипов деда је могао да сврати код сваког Србина и да
затражи све, да затражи све оно што се даје најдражем госту. Таипов деда је
измислио право прве брачне ноћи и није волео кад се неко противи. Таипов деда
је више њих набио на колац за пример другима.
Били су срећни они који су погубљени на пању или на ћуприји. Тај Османов
унук а Таипов деда је трговао робљем, пљачкао цркве и скидао олово и крстове са
кровова. Шта све није радио у то време тај Таипов деда чијег се имена не сећам,
а ли свеједно: могао се звати Омер, Сулејман или Мурат. И његова владавина је
трајала и трајала...
Једнога дана , једнога судбоносног дана кад је
Раја ојачала и кад се окуражила, Таипов деда је сањао ружан сан. Беше нека река
и нека тепсија с водом из те реке и велможе које се огледају у оној тепсији на
месечини и сви без глава. И већ наредног дана онај сан се
обистинио. Говорили су многи да је
кренула кука и мотика, да је никла Раја ко из земље трава. Бесни рајетин је гори од лудог Турчина,
говорили су још. И настала је велика
бежанија, што се оно каже све петама у дупе . Бежали су они који нису вични бежању.
Саплитале се буле и хануме, спотицали се аге и бегови. Бежали су онамо откуд су
и дошли. Тај правац су знали..
И прошао је од тог доба цео један век. Унук
Таип је одрастао и ојачао. И држава му је ојачала и апетит му се побољшао и
пробава . Нешто би велико да поједе , онако како је то деда чинио. А јавила му
се и нека чежња за даљином која се увек јавља кад се човек наједе. И кренуо је
унук Таип прво на хаџилук па на Косово да види одакле је оно деда пре сто
година побегао. Имао је тамо и брата Тачија који је налик на рахметли деду. Он
ће му можда вратити оно што је деда на сабљи добио. Уосталом, ако не то, наћи
ће тамо нешто да га туга мине. Да се провесели макар уз зурле и таламбасе, уз
ченгије и шаргије. И ту се прича прекида неким затамњењем. А унук Тип не види
баш добро. Загледа али не види. И што више загледа све му се више чини да је у
оном мраку она раја још увек тамо . Не разазнаје се добро у оној магли али се
виде њихови трагови. Нема их баш онолико, али ту су по луговима и увратама .
Напросто ту су тек да кваре срећу унуку Таипу, оном Типу што је дошао само као
гост.
Коментари
Постави коментар