"ПРОСТОРИ СЛОБОДЕ" ОВОГОДИШЊЕГ САЈМА КЊИГА

           

„Простори слободе“, мото овогодишњег Сајма књига у много чему данас звучи цинично и нејасно. Ако, рецимо, прихватимо могућност да је простор слободе (слобода стварања) или овогодишњи Сајам као слобода ( и право) излагања, то у најмању руку јесте само делимично тачно. Изгон  некадашњих националних издавача из централне хале и уступање места новонасталим величинама, свакако је резултат  моћи новца и моћи политике, а не наводне слободе и права. И право на публиковање књижевног стваралаштва свело се данас опет на слободу повлашћених и привилегованих, оних који могу  да спонзорства намичу по клановској (политичкој?) буразерској или племенској повезаности. ( Нема више оних великих издавача где сте могли да предате рукопис и  учествујете у , колико толико , коректној  ауторској утакмици.) Да и не говоримо о другим проблемима као што су конкурси издавача, да не спомињемо ауторске хонораре, да не говоримо о откупима књига, да не говоримо о заштити ауторских права итд, итд. Простор слободе писца (осим слободе стварања) данас је простор животне и социјалне  маргине и борбе  за елементарну егзистенцију. Па о којим просторима слободе говори овогодишњи  сајамски мото?

 А наш сајам као и сваки српски вашар  скупина је света који је дошао на сеир и виђење са пријатељима и непријатељима; скупина деце која у гомилама налећу на сајамске пљескавице и хамбургере; скупина студентских мајки из унутрашњости које су дошле да виде своје синове и кћери па поред сајма прођу тек да пронађу свој аутобус за повратак. Па сајамске промоције које опет наличе на вашарско надвикивање продаваца крема за реуму и хемороиде. Нико никога не слуша и нико ништа не вииди, а сваки као нешто мртав озбиљан тражи. И кога је брига ко је у главној улици или на главном тргу као што тада и издаваче није брига за ауторе и њихове рукописе. Продавци су главни, као на сваком вашару.

            Разуме се они малобројнији који све  другачије виде, питају се  да ли би се десило у једној Француској и Немачкој да београдска Просвета, некадашњи национални издавач, калибра једног Галимара или Аксел Шпрингера, буде на сајму смештена на месту за почетнике. Ето, код нас је то могуће, као што је могуће   да се данашњој просвети и науци свете некадашњи понављачи а издаваштву полуписмени бизнисмени  којима издаваштво служи за параду (прање биографије) и прање прљавог новца . Досетили су се , ето, ти новопечени издавачи да се новац може најбоље прати тамо где ће то бити најмање сумњиво, преко књига илити изадаваштва. Мало ко се код нас у овој свеопштој егзистенцијалној кризи питао ( на некој уштогљеној сајамској трибини, рецимо) откуд то да неко кога по културном  прегалаштву не знају ни у  месној заједници преко ноћи постане моћни издавач, пожељни мецена и најзад, угледни грађанин. Свако  ко се макар колико бавио писањем и издаваштвом зна да је немогуће да неко за годину  или две изабци шездесет   наслова и за исто то време купи све значајније преводиоце, лекторе, дизајнере и критичаре. Нема тог ауторитета и менаџерског знања које то може урадити.То може само прљави новац, јер новцем се све може купити. У државама економски и морално посрнулим то се може и јевтино купити. Али верујемо не може се купити традиција, не може се купити историја. Међутим, и то се може ако се носиоци традиције и  национални корифеји униште. Ако се откупе, ако се осиромаше, ако се истерају на маргину као Просвета и Дерета на овогодишњем сајму. Ако су се уништили Нолит и БИГЗ и Просвета и ако им се, у сумњивим приватизацијама, распродала имовина, уништиће се и сећање на њих. Култна места где су се састајала наша културна елита, где су уредниковали  Стеван Раичковић,  Антоније Исаковић, Милорад Павић, Брана Петровић и Михиз, једним потезом руке биће претворена у продавнице чарапа и женског веша. Но,  све још увек није готово. Катулферман је написан и његови чланови се полако извршавају а све под маском слободе и слободног протока робе и капитала, све док једног дана не уђемо у  те, за нас, скројене  и обећане „просторе слободе,“какви год они били. А дотле, као на сваком вашару, најбогатије кафеџије имаће најбоље шатре и заузимаће најбоља места.