СЛУЖЕЊЕ, КАЂЕЊЕ И ПРИНОШЕЊЕ

 

            

        Чин служења, кађења и приношења наш мали и довитљиви човек позајмио је из религије: обожавање и адорација претходи овом тријадном чину, али увек са призвуком оне старе рокерске опаске „да те мрзе ал да ти се диве“. Свог идола они у души дубоко мрзе, али на јавној сцени му предано служе, каде и приносе. Јер забога, ако су   било колико близу „божанства“, онда су и они неко мало мање божанство. Мало али ипак божанство!

            Служење, кађење и приношење присутно је у свим порама људског друштва и свим срединама, али је највидљивије и најприсутније  у провинцији. Наш мали, али болесно амбициозни човек, који ни по чему није успео да добаци до неких олимпских висина, биле оне спортске, политичке или уметничке, учиниће све да се на прстима попне до престола великих. Сплеткарење, удворништво, обмањивање, најбезочније лагање,  само су неке од његових омиљених техника. Ипак, он је најсигурнији у гомили, у удружењу. Сигурност му нарочито расте ако је у тој гомили предводник, ако је он сам организатор служења, кађења и приношења.

            Његови саборци веома пажљиво бирају своје „светитеље“. Они су увек из редова највећих, најпознатијих и најславнијих. За ту прилику обично се смишљају панегирици, оде са акростихом који садржи име одабраног, похвална слова штампана у златотиску. Организују се конференције, округли столови, дискусије, све са циљем да се чланови покажу и препоруче у најбољем светлу. На свечаним ручковима се препричавају анегдоте из живота обожаваног, опет са уочљивим такмичењем у духовитости и мудрословљу и свакако удворништву.

            И кад се све то заврши, организује се свечани испраћај обожаваног уз обавезни понесак; нека му се у јанџику нешто нађе за успут. Човек на путу брзо огладни и ожедни.  И кад му већ виде леђа, онда се окрену причи како овај и није баш неко и нешто, како би и они, иако мали, могли ТО нешто. Други запазе како је алав и облапоран, трећи како много пије и балави. И најзад, они из последњих редова га сочно опсују и крену кући са оном истом вером да ће и њима једнога дана неки срећни дан отворити она велика престоничка врата која се ретко отварају.