ТИШИНА! ЈЕЗИК СТВАРА

 


ТИШИНА, ЈЕЗИК СТВАРА[1]

            Сигурно сте бар једном видели рекламу за РОЂЕНДАОНИЦУ. Ако нисте рекламу, онда сте свакако видели натпис на вратима такве институције. Шта је рођендаоница? То вам је сала за организовање рођендана, углавном дечијих. Она често има и читав тим „стручњака“ за прославе. Но, да не улазимо даље у непотребна објашњења. За људе који имају лингвистичке рецепторе ова творбена скаламерија свакако није у духу нашег језика, али предузимљив човек из народа видео је лак простор за зараду и тај је простор требало некако назвати. По аналогији са чекаоница, спаваоница, перионица, настала је и рођендаоница. Ето вам морфолози па простудирајте. Ваш је то посао.

            Ако нисте видели фирму рођендаонице, онда сте свакако могли видети како на пољопривредној апотеци УПИСУЈУ ПИЛИЋЕ. Неко ће се запитати а где то уписују пилиће: у вртиће или основну школу. А трговац је заправо хтео рећи како прима пријаве за резервисање и куповину живих пилића за узгој. Но, како то рећи са неколико кратких речи. Изглог има и друге производе и друге рекламе. Реклама тражи да се са мало речи каже много. Окрени, обрни, најбоље беше оно уписујемо пилиће и то прихватише сви.

            У једној познатој бакалници написаше да имају СМРЗНУТ ПРОГРАМ. Помислих, ако имају смрзнут имају ваљда и одмрзнут. Но, какав је то програм који је смрзнут?! Схватих после, више путем слике, да је смртзнут програм смрзнуто, непечено пециво: кифлице, питице и паштете .

            Један сељак написа на својој капији: ПРОДАЈЕМ ЈАГАЦЕ. У речнику  такву реч нећете наћи, а јагаци иду.

            Да ли сте  некад размишљали шта је то културни и ЈАВНИ радник? Зашто истицати ово јавни кад он не ради ништа тајно. Или: ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ. Зашто не би било само комунално предузеће. Опет, по логици ствари, ако постаји јавно комунално могло би да постоји и ТАЈНО комунално.

            Много папира и мастила треба да објаснило ове језичке и логичке заврзламе. Ипак, намеће нам се један закључак: чини се да политичари и економисти стварају овакве вратоломије а новинари по инерцији преносе. Тако се својевремено директор претворио у инокосног пословодног органа!!

                        Елем, драги моји лингвисти, језичари, морфолози, језик ради и не пита за правила и правилности. И ако граматика и правопис уче како треба, требало би написати и још једну граматику која би се могла звати Како не треба а постоји и ради. Језик ради. И увек на ползу народа а не на ползу граматичара. Тако је било и биће.

 


[1] Ову досетку о језику који ради преузео сам од Карла Сандберга а односи се на жаргон.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

СИГНАЛИЗАМ И НАДРЕАЛИЗАМ

                                                                                               Утврђујући својевремено законитости у развоју фаза књижевноисторијског процеса Хенрик Маркјевич је запазио да сваку фазу тог „ процеса са претходном фазом спаја веза истовремено континуативна  и опозициона, уз променљив однос оба та чиниоца“ [1] Итересантно је сагледати позицију сигнализма у светлости тих Маркјевичевих разматрања, будући да су се сигналисти у својим поетичким текстовима врло јасно одређивали према традицији.(Разуме се и ми , као и Маркјевич, узимамо ову трвдњу о везама са свом дозом непоузданости и непрецизности коју производи.)  Сигнализам, је као и многи други „изми“ пре њега, у својим раним поетичким текстовима недвосмислено порицао традицију [2] , међутим , сигнализам се у том порицању налазио у двоструко опозитивном опдносу: са једне стране према официјелној традицији и са друге стране, према историјској авангарди. Чини нам се да  је таква позиција потпуне  непри
Прикажи све

БРУТАЛНО НОВИНАРСТВО

Слика
    Социолози културе тврде да постоји брутална култура, по аналогији, мислим, да постоји и брутално новинарство. Но, за разлику од бруталне културе, данашњем новинарству много више пристоји епитет   брутално у пуном смислу те речи. Новинарством сам почео да се бавим још далеке 1967. године и тада се у новинарству знало ко је ко и шта је шта. Није било сензационализма, лажних вести, јевтиних афера, трачарења, извргавање руглу неистомишљеника; није било порнографије, није било таблоида... Истина, тада још увек нису постојале новинарске школе, катедре и факултети, али су новинари углавном били писмени. Новинари и уредници долазили су често са Правног или Филолошког факултета, а они који нису имали факултетске дипломе имали су талента на претек. Сумрак српског новинарства почиње деведесетих са првим тзв. вишестраначким изборима и доласком на власт Слободана Милошевића. Државну телевизију узурпирала је власт и она је убрзо добила назив „ТВ Бастиља“. Партијски новинари су по декрету
Прикажи све

СТИХОКЛЕПЦИ

Слика
СТИХОКЛЕПЦИ Особа која је у стању да скарабуџи стих у року од 5 минута.                                                                         Вукајлија Нема човека који некад није пожелео да напише песму и то је, без сумње, племенита намера. Песме су се писале у школским свескама, споменарима, писмима, на салветама а, само они талентованији, успевали су да своје песме објаве у књижевним часописима и књигама. Жанровски гледано, готово је сигурно, да су   љубавне песме биле најбројније. Заљубљени човек је желео да своју емоцију искаже, да је некоме упути или да се изјада белини хартије. И, то је опет било уредно, све до оног критичног тренутка кад је homo liricus пожелео да постане ПРАВИ ПЕСНИК. Ту већ настаје један елементарни проблем који се тиче талента а повезује и са елементарном интелигенцијом и то у обрнутој пропорцији. Елем, што је човек глупљи и неталентованији тим више мисли да је интелигентнији и талентованији. Но, недостатак интелигенције и талента к
Прикажи све