ПОЛИТИКА И ПРИЈАТЕЉСТВО

Деда је тврдио : У историји постоји само клање, крађа злата и ништа друго!

                                                           Бора Ћосић, Улога моје породице у светској револуцији

            У време изборне кампање за америчког председника, писала је штампа, посебно се преко друштвених мрежа истакао извесни Македонац из Велеса који је срцем и душом био за Трампа. И наши радикали на челу са хашким робијашем Војом Шешељем облачили су мајице са Трамповим ликом. Слушао сам и сељаке како испред продавнице, седећи на празним гајбама, и испијајући пиво, орате како ће Трамп бити српска мајка и како ће Шиптари сад најебати. Тврдили су и да је Словенка Меланија ипак дете из бивше Југе па ће и она, као оно Мира Слобу, свог човека наговарати да помогне Словенцима па и Србима. Слушао сам и епске песме које су доконе старине већ спевале о Трампу и пустиле у јавност.

Људском роду свануће слобода

Донеће је њујоршки војвода

Ој Доналде, лице ти је бело

Кришом носиш четничко одело

Нико не сме Доналда да вређа

Сваки четник њему чува леђа

Ако Доналд буде имо среће

Дрина Србе раставити неће

Ако Доналд буде имо воље

Србија ће кренути на боље.

Свашта сам још слушао и све је то подгревало наду да ће се наши бивши савезници дозвати памети и окренути нама, али, ето, десило се да и Доналд није „имао воље“. Данас видим Политика објави караикатуру: Клинтонка ликом, а фризура Трампова. Ето, то је та промена! А ту промену ових дана највише осећају несрећни БЈР Македонци. Онај момак из Велеса им је помогао колико и нама Љуба Прелетачевић Бели или напаљени војвода Шешељ. Они, као и Срби, братски завађени и подељени  на тацни дају државу Шиптарима и што је још већи апсурд за свој удес окривљују Србе!! Е, несрећни народе, Шиптари вас већ окупирали,  а ви ништа не научисте из оне народне: ако нећеш брата за брата, онда ћеш непријатеља за господара.

            Распричаше се ових дана наши злосрећни политичари како су већ договорили да обнове Споменик захвалности Француској, али, не лези враже, наша „браћа“ ослободише крвника Харадинаја. Шта ћемо сад, хоћемо ли волети Француску као што је она волела нас, мислим оно у Првом рату са фалш муницијом и скупим пертлама за цокуле. Тако нас је волела? А ко зна да ли би нас и тако волела да Баћушка није припретио. Зар заборависмо да нам је у Рамбујеу растурена држава и да је донета одлука да нас бомбардују.

            Хистерија еуропејаца још увек траје: хоћемо у Европу, бог и душа. А ко нам је савезник у тој Европи која ме највише подсећа на остарелу курву из неког француског бордела која не бира клијента већ само гледа колико му је дебео буђелар.

            Елем, крајње је време да наш политички башибозук научи да се у савез не иде са непријатељем и да је интерес основни аксиом сваке политике. Истински ми се свиђа она изрека нашег сељака који понекад уме бити мудар кад каже: Памет у главу, дупе уза зид! Дакле , нема бесплатног ручка ни код Немца ни код Американца ни код Француза па ни код Руса. Политика и љубав не иду заједно. То је само заблуда наше рудиметрне епске свести која још увек историју учи из гусларских песама. Данашње доба је доба хипокризије и неморала и што оно рече Балзак: „ у људске масе треба грунути као ђуле или се увући као куга. Поштењем се ништа не постиже.“