КАД ГЛУПОСТ ПОСТАНЕ ВРЛИНА

Нигде као код нас тзв. транзиционе промене нису у свет политике и бизниса гурнуле људе који ни у сну нису сањали да ће некоме бити важни и о нечему одлучивати. У тој општој смутњи неки су ни криви ни дужни постали богати а неки богати и популарни. Сећам се тако да у једној нашој серији из тог времена извесни домар, стицајем околности, постаје власник приватне клинике и свом некадашњем директору и познатом доктору се обраћа са “Шта ћеш бре, доцо”.

Народу који пола века није знао шта су избори и политричка борба сервирани су тзв. први демократски избори и онда су на сцену, пре свих, ступиле политичке протуве и гомиле увлакача и послушника. Из тих ешелона регрутоваће се добар део тадашње државне апаратуре, а један део тих истих докопаће се и скупштинских клупа па чак и министарских фотеља. Најопаснији међу њима били, наравно, они болесно амбициозни а природно глупи и нешколовани. И представа је могла да почне.

Са тв екрана су почели да нам се бекеље Радовани, Биџе и Сиџе, Ваздуплохови, амбициозне домаћице и разголићене старлете . И што је политичка функција била значајнија то се повећавао број чудесних кандидата. Најсуманутији међу њима , старији се сећају, био је председнички кандидат извесни Никола Шећероски. Нико тада није боље увесељавао народ од Шећероског. Народу од кад је века мањка сеир а Минимаксов радијски Жика Обретковић је био већ поприлично заборављен.

Телевизија, као медиј у експанзији, прилично брзо потражила своју шансу лансирањем приче тзв. обично необичним људима. Била је то јевтина забава у јевтиној продукцији а корист значајна. Опет су на сцену ступиле видовите Зорке, далековиде Анке, тзв шодер листа, Рокери с Мораву који се шегаче са српским сељаком гледамо Ђекну, гледамо извесног скудоумног Радашина који би снимао порниће само кад би могао а онда све црње и црње, ријалити гори од Содоме и Гоморе. Екстремни пороци се показују као новооткривене врлине. А циљ је јасан забавити масу да би заборавила сопствену беду. У моди су антијунаци, они су ми, ми смо један од њих. Глупост је врлина, пакао је бољи од раја. Веле довитљиви, у паклу су и конобарице, музичари и певачице и глумице а у рају светице и калуђерице. Рај је досадан , нека живи пакао.

Телевизија је гладна публике трага за новим јунацима, али не за онима из раја, Нагледали смо се већ паметних, учених, нормалних и моралних.Нагледали смо се ударника и јунака, рекордера. Са запада долазе идеје да треба створити новог јунака нашег доба. Тај нови јунак, дакле, може бити само антијунак. Акценат је сада на девојкама које су згодне и лепе али екстремно глупе. Заправо оне и нису довољно глупе, њихова глупост се мора појачати до карикатуре. Публика гледа старлету која није чула за нашег јединог нобеловца, која не зна таблицу множења. Старлета постаје јунак, згодно и разголићено тело је замена за памет. Више нису само плавуше глупе. Зарад популарности те девојке пристају да њихова глупост постане врлина. Па зар Бора Ђорђевић није пророковао да је лепо бити глуп.

И данашњи председнички избори слоганима се ругају народу, а слогани су сушта глупост. Мирослав Лазански у Политици од 18. марта о томе пише “ Наиме шта значи слоган Можемо боље? Откривање Америке? Или је слоган требало да гласи Можемо слабије? (…) Или слоган једног другог председничког кандидата Има нас. А да стоји Нема нас? Па други слоган истог кандидата који гласи Србија или братија. Да нисам погрешио, пише ли то Србија или ракија?” Међутим, Лазански је заборавио да је СПС у време највеће беде имао слоган Тако треба и народ је гласао за СПС и тада. Слогани, дакле нису само били сушта глупост већ ми најбезобразније ругање народу.

 Изборни циркус се наставља и на овим председничким изборима. Главни циркуски артист је Љубиша Прелетачевић Бели. Са целокупном циркуском иконографијом Бели на белом коњу, са белим оделом, белим вуненим чарапама и белим ципелама. (ОН бео а све у зуемљи црно!!!!) Достојно сваког циркуса. Перформанс Бели је замишљен као ругање власти, али он је у исто време ругање народу. И он се као старлете труди да говори као потпуно неуки човек из народа. Он не крије да ништа не зна о председничким ингеренцијама, али зна да ће народ гласати за њега по оној логици кад нас из беде нису извели тзв. експерти о попут Ђелића, Динкића или оног малолетног Лазе, дајте да пробамо са овим несвршеним студентом који се сјајно глупира. Кад добије власт засигурно ће се уозбиљити. Но, друго је питање ко је измислио Белог, да ли је он сам себе измислио (што је мало вероватно) или га је замислио неки младеновачки новинар, како пишу, или Срђа Поповић како опет пишу други. И у крајњем мало је важно ко га је измислио већ ко је ту радњу наручио. Дакле, да не буде да се на крају представе Бели , као последњи који се смеје , и најслађе насмеје а највише онима који су у његов пројекат веровали и, зарад ината, за њега гласали.