ШУПЉОГЛАВЦИ ОТКИВАЈУ ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ
Недељама већ министар просвете, премијер,
саветници, помоћници, директори и ентузијасти објављују народу како је спас у
ДУАЛНОМ ОБРАЗОВАЊУ. Неуки и необавештени новинари жвалаве за њима и понављају
њихове објаве и проналаске. Министарство просвете шаље делегације (ваљда иде и сам министар, чак и са оном смањеном
дневницом) да у Шваjарској пресниме то фанатастично откриће. Слаже се прича о столарима, вариоцима,
калионичарима и куварима који, замислите, у школу иду три дана а у фабрике два.
Испреда се бајка како те најбоље ученике њихови послодавци после приме и тако
се радничка класа запосли. Заиста фантастично!
Еј, несрећници и
проналазачи рупе на саксији, па то је у некадашњој Југи постојало. Распитајте
се мало. Баш то тзв. дуално образовање је деценијама функционисало у школама
УЧЕНИКА У ПРИВРЕДИ али и у другим
школама . Тада су ученици три дана учили
а два дана радили или обрнуто, ето ни ја се баш свега не сећам. И баш као у
Швици, ти најбољи ученици су добијали посао у ондашњим фабрикама. Нажалост
многе од тих фабрика су данас руине и страшила јер су их уништили такви наши
генијалци, а образовање су сатрле шуварице (проналазак знаменитог Хрвата Стипе
Шувара) који је, ваљда понет идејама Пол Пота, у елитистичке гимназије увео турпије и мацоле.
Е, отад немамо то дуално образовање. А какав је резултат био: нити су гимназије
постале радничке школе нити су радничке школе научно узнапредовале. А десило се
то да више нисмо имали обученог радника: десило се то да су ти, назови радници,
своје машине познавали само из уџбеника. Тако смо уништили и привреду и
радничку класу, што је најгоре уништили смо и оног квалитетног практичара,
матицу, који је некога могао практично да обучава. Теоретичари завере кажу да
нам је неко то подметнуо, као што нам је подметнуо тз. „болоњски процес“. Не,
нико нам није подметнуо – сами смо се насанкали . Основни принцип у нашем
друштву је био негативна селекција. За просветне саветнике су се постављали
често они који никад нису носили дневник, за директоре неспособни а амбициозни,
у Министарство просвете су опет одлазили слични, а министре просвете смо већ
четврт века бирали, као из ината, све гори од горега. И, ево резултата. Што је
још горе , сад шаљемо читаве делегације да изучавају и копирају оно што смо већ
имали како би нас учили ономе што знамо. То је то штеточинство о коме често
говорим. И да се више не питамо кад ће нам бити боље. Биће нам боље кад на
важним местима буду они који они који знају. А ови јуноше у министарству да
прво негде пеку праксу па онда да се уваљују у државне фотеље и да заповедају и
проналазе.
Коментари
Постави коментар