ЗАОБИЛАЖЕЊЕ ЛОГИКЕ (Десет питања за нове тумаче историје)

            Каже се да историју пишу победници, али, како данас ствари стоје,  ревизију   историје  исписују   моћни унуци поражених. Ништа ново. Тако је било откад је века и света. Ето, и ове године, на стогодишњицу избијања великог рата, та прича се понавља. Моћни Немци и Аустријанци,  уз помоћ својих нових савезника из науке и медија покушавају да кривицу свале на српски народ, на оне који су, ни криви ни дужни, у том рату највише страдали. Пишу се књиге, организују се научни скупови, снимају емисије и све са циљем да се заобиђу чињенице : Версајски мировни уговор, редослед потеза, нападач и жртва. .При том сви учесници у овом процесу без процеса у суђењу без суда, не желе ни да чују за ноторне чињенице и постулате логике. На срећу, баш на логици, тој древној научној дисциплини, почива целокупна наука и механизми живота . Ниједан доказ, био он судски или научни, није могућ без логике. Ови нови неоколонизатори и модерни варвари, међутим, не желе да чују за ту ЛОГИКУ, али је веома перфидно користе, На њиховом репертоару су замена тезе (ignoratio elenhi) , врћење у лажни круг ( cirkulus vitiosus), извођење закључака  са крњим премисама или без њих; они се ослањају на  сведочења без сведока, на претпостваке, веровања, убеђења итд, итд. Па добро, хајде мало да се помогнемо логиком и чињеницама . Хајде да поставимо нека питања и да видимо какви су одговорри на њих. Пођимо редом:

1.      Кад је неки српски кнез на немачки национални празник барјактарио и парадирао по Аустроуграској или Немачкој, као што је Фердинанд парадирао и барјактарио  по Босни?

2.       Кад је Србија (Босна) у Аустроугарској поставила неког свог администратора као што је Аустроугарска поставила Оскара Поћорека?

3.      Шта ће Поћорек у Босни? Шта је тражио у туђој земљи?

4.      Кад је Србија објавила рат Аустроугарској и Немачкој?

5.      Да ли је некад од 1914. до 1941. године српски војник својом чизмом крочио на територије ових земаља?

6.      Кад је српски војник стрељао недужно становништво у Угарској и Немачкој као што су Аустријанци стрељали у Мачви и Шумадији?

7.      Кад су Срби бомбардовали Беч , као Аустријанци Београд 1914.?

8.      Кад су Срби бомбардовали Берлин, као што је Хитлер 1941. бомбардовао Београд?

9.      Кад су Срби стрељали немачке ђаке у Минхену или Берлину, као што су Немци стрељали срске ђаке у Крагујевцу и раднике у Краљеву и ко зна још где.?

10.   Кад су Срби рушили мостове по Немачкој и бомбардовали Берлин као што су то радили Немци 1999. године?

Из ових питања , логично је , следи још једно, као одговор на ових десет.

Који су то рат изазвали Срби (први или други) и кога су том приликом напали; чију су границу повредили? Или се можда мисли да су криви што су се бранили. Ето, дакле, на таквом безочном закључивању почива истина моћника. Сад је већ и мало јасније да све оно што се догађало разбијањем бивше Југославије, стварањем случајева Рачак и Сребрница, Овчара, Маркале било у служби стварање димне завесе за писање једне нове оптужнице која ће од вековне жртве створити агресора. Модел је преузет од њихових нових  пријатеља Американаца и он нам данас у потпуности наличи на басну о вуку и јагњету  кад вук оптужује јагње да му мути воду. Воду је Американцима мутио Садам Хусеин, авгансистански талибани, ирачки председник Асад, либијски председник Гадафи а нешто раније и Слободан Милошевић. Испоставило се, међутим, да су њихови извори далеко , да су добро чувани и да им нико не може мутити воду ,али да је ово био згодан изговор за безочну  пљачку ових држава и народа. Доказ за такву пљачку злата, уметничких слика и предмете обзнанили су Руси у музјејској поставци Царског села. Урадили су то вешто и паметно : кад туриста прегледа све и наужива се у богатсву и лепоти , е, онда долазе фотографије из Другог светског рата где  се види како цивиллизовани Немци у сандуке пакују и на воз товаре оно што су покрали. Видео сам тамо много немачких туриста и питао сам се да ли им је непријатно кад ово виде. Чини ми се да није. Понашали су се надмено као и сви богати туристи у сиромашној земљи.  Сетих се овде оне реченице Боре Ћосића из романа Улога моје породице у светској револуцији која отприлике овако гласи : „Деда је тврдио: У историји постоји сам

о клање, друго“.крађа злата и ништа