ЈЕДНО ТЕШКО ОБЕЋАЊЕ

Избори су завршени, знамо ко је победник а ко губитник. Очи нације су упрте у добитника, Српску напредну странку и Александра Вучића и у оно најважније обећање да неће радити за себе већ за Србију, а то значи да ће  у тренутној ситуацији, у овако задуженој земљи, он имати само две могућности: да успе и постане отац нације или да сасвим пропадне, онако како су пропадали многи пре њега или можда још и горе. Средине нема. Задатак је тежак и обавезујући, тежи од оне партије шаха из изборне кампање. И још нешто, кога год узео са стране, из осталих странака више неће моћи да каже да није успео због коалиционих кочничара.

Сваки мислећи и добронамерни грађанин ове земље, био партијски обојен или не,  жели, верујемо, да Вучић успе и постане оно што је намислио. То ће бити добро за  народ, за њега, али и за долазеће младе генерације. Овом приликом нећемо о оном Србину који жели да комшији цркне крава. Ипак, оно обећање изречено у изборној ноћи  садржи много услова, непознананица и опасности. У томе „радим за Србију“ садржано је све, цео изборни програм његове странке, али и свих других странака учесница избора. Посао је огроман, као Хималаји и не тражи само знање, довитљивост, већ и визију -  оно што нису имали његови претходници .

Како би Вучић најлакше успео? Успео би пре свега кад би исправио све неправде и накарадности бивших владајућих гарнитура. Најпре, кад би некаквим lex specialisom смањио број посланика у Скупштини са 250 на 150 , кад би из бројних јавних предузећа протерао партијске кадрове који су у таласима, пре многих избора,  тамо остајали као тешки, мутни и непотребни талог. У многим градовима средње величине у Србији у тзв. културним центрима илити центрима за културу седе од 50  до 80 запослених ( беспослених) , у појединим топланама и преко 300 , у комуналним предузећима можда и више. Општине су крцате партијских кадрова, мимо свих стандарда о броју запослених; у разним измишљеним агенцијама се отимају за столице. Сви ти беспослени или делимично запослени људи „седе“ на буџету и троше новац из скупих кредита које је Србија узимала протеклих година. Сви они треба да се умију хладном водом и да се погледају у огледало и питају се шта раде и докле тако. На тзв. стабилизационом удару (солидарном порезу) су пре избора једино „патриотски“ обухваћени лекари, професори , судије и још понеки. Њиховим новцем се данас спасава буџет, али хајде заборавимо ове друге „лакше“ професије, али замислите, рецимо,  оне хирурге, ортопеде, урологе и гинекологе који раде за плату једног средњошколца из Електропривреде.  Сматрам да нема потребе објашњавати да они за мале паре раде један рударски посао . И да не говоримо овде о неправди, али подсећамо ипак на ону народну : није човеку тешко ако нема , али му је тешко кад је неправедно.

Исто тако Вучић ће потврдити да ради за Србију ако већ једном заустави финансирање губиташа, пропалих предузећа и банака. Такозване субвенције су реликт прошлости на којима се већ више од десет година вози читава једна генерација чији је слоган врло често био : радио не радио, свира ти радио, или : не можеш ти толико мало да ме платиш , колико ја могу мало да радим. И они треба да се умију хладном водом и да виде шта ће и где ће радити и да престану да државу доживљавати као болећиву мајку која према њима има већу родитељску обавезу од сопствених родитеља.

Вучић ће показати да ради за Србију и ако у важне државне послове уведе важне људе. Ако пак сад, после избора, почне деоба партијског плена, знамо већ да ће први глас дићи они најнеспособнији који ће желети да наплате лепљење плаката и учествовање на митинзима и конвенцијама. Нека таквима каже да и они треба да раде за Србију и уступе место онима који више  знају и више вреде.

Не споменусмо стране инвестиције као кључ успеха, реформу судства и полиције (нарочито), дипломатије,  потом просвете и културе, али хајде нека то буде у другом кругу. И тај други круг , свакако, састављен је из мноштва концентричних кругова и захтева војску способних, креативних и добронамерних – оних који ће радити више за Србију а мање за себе. Поверујмо да ће их будући премијер наћи и да ће и они поверовати у смисао оне патриотске изјаве „за Србију“.