СРБИН И СРБИЈАНАЦ

            На недавној промоцији књиге Србомрсци и срболљупци Зорана Аврамовића, проф. Радош Љушић је упорно тврдио да је Србијанац. Развила се потом  расправа у којој је доминирала недоумица ко је Србин а ко Србијанац. Са лингвистичког (морфолошког) аспекта ту је ствар потпуно јасна: наставак –ац користи се за означавање имена и места земље или покрајине којој неко припада, али постоји и тзв. сложени наставак –анац или – јанац за грађење етника. У Матичином речнику српског језика стоји: Србијанац – Србин из Србије ( ужем смислу). У пракси, међутим, ствар стоји много компликованије будући да импликује питање ко је прави Србин, Србијанац или Србин. То се опет шири на ново питање:  где живе прави Срби - у Србији, Хецеговини, Црној Гори или Босни. Ако се ослонимо на логику, требало би да прави Срби живе у Србији, али у ова ратна и турбулентна времена често се са друге стране Дрине пласирана теза да су у Србији Србијанци, а да су прави Срби са друге стране Дрине. Ако погледамо социјалну карту , социјални положај и социјалну структуру Срба у Србији, може се десити да су ови прекодринци у праву: већину руководећих (директорских)  и руководних места у Србији држе Црногорци и Босанци. Доскора су и сви председници Србије били пореклом Црногорци. Србијом већ давно не управљају Срби из Србије.

            И вратимо се опет језику. Језик је чудо. Он непрестано ради .  Ради некоме на корист, некоме на штету. У мом детињству Цигани су били Цигани. Рома није било ни за лек. Шта се то десило са Циганима. Свакако језик је у семантичком смислу компромитовао њихово име због њиховог начина живота, навика и социјалног статуса. Требало је то непопуларно име заменити и неки генијални кум је пронашао име РОМ. Е, сад, ако неког назовеш Циганином, то већ звучи увредљиво. Али шта ћемо са топонимима као што су, на пример, Ада Циганлија, хоће ли сад она бити Ада Романлија и хоћемо ли многе песме у којима се спомиње Циганин преправљати?!

            Питаће сад неко какве то везе има са Србима. Па ,ето, има: у једном тренутку је и именица Србијанац почела да поприма пејоративне ознаке. ( Србијанац је геџа , прекодринац није геџа. Он заслугом Вука Караџића и „боље“  говори од Геџе, он је пробитачнији и гласнији од Геџе. Он је дрчнији од Геџе. Геџа је питом и помирљив човек . Он се увек свима извињава, „млого се извињава“ као онај Сталаћанин у серији „Извињавамо се, млого се извињавамо“, или као онај Радојко (или како се већ беше звао ) из Бајићеве серије „Село гори“: „мислим , немо се љутиш“ итд. Он мисли да су сви на њега нешто љути и труди се да их не увреди.

            И сад ето, какав нам закључак из свега излази?  Једини могућ: Србин је општи назив за све Србе па и за Србе из Србије . Они су и Србијанци јер живе у Србији, али нису народ раја и фукара или неправи Срби. Свако ко тако мисли са оне стране Дрине могао би се запитати колико је, по свом менталитету, обичајима и култури изворни Србин, а колико у себи носи хрваштине , муслиманске лежерности или црногорске виолентности. Ако пак мисли да му презиме и крсна слава обезбеђују аутентичност, грдно се вара. Прави Срби живе у Србији, какви год били а у Немачкој  прави Немци итд.