БИТИ ПИСАЦ
БИТИ ПИСАЦ У роману Адам у рају Карлоса Фуентеса проналазимо овакав дијалог: - Ја не желим да водим посао. Ја желим да будем писац. - Шта да будеш? Да ли се то једе с нечим, беспосличару? Супа од слова? Колач од папира ? Прелив од мастила? Нешто слично можемо прочитати у Београдској трилогији Александра Вуча која је настала много година раније. Главни јунак Драган Манојловић, који је евидентно пишчев алтер его, опире се родитељској идеји да постане трговац, што би у то време значило бити „школован, паметан, писмен, леп и богат“. Очеви велетрговачки послови су и за Вуча схваћени као “узводно низводно, увозно извозно“. Ова два примера нам свакако указују да одавно постоји дубоки ров између традиционалног грађанског поимања професије и занимања и оног неконвенционалног које се обично везује за уметност и уметничко стварање. Ово је свакако добар повод да се питамо шта данас значи бити писац. Да ли је то занимање, професија, ...