НАШИНЦИ И БЕЛОСВЕЋАНИ

 

НАШИНЦИ И БЕЛОСВЕЋАНИ

 

Наше мрзимо, дођоше не волимо. Такав смо ми народ, до подне мрзимо себе, од поднева  цео бели свет. Нит се водимо нит се терамо. Нећемо ни како ми хоћемо. За ове наше кажемо: да је ваљао, негде би већ отишао, за дођоше велимо: најурили га, ко ће такву рђу да трпи. Магарац у Беч, магарац из Беча. Не може тамо да се спава до подне и да се дангуби.

Онога ко нам је најближи, тога највише мрзимо. Према комшији уграђујемо дупле камере. Да видимо шта тај муља . Али, ако у кући имате бабу, не треба камере, баба све види. Има она диск од најмање два терабајта. Само питај и све ће ти рећи. Не треба ни онај уређај ни миш да враћаш уназад да видиш где то комшија ноћу ода. Баба ће ти све тачно рећи. Истина она не зна ни кад је рођена, али зна кад је комша доручковао, кад му на капију лупала милиција, кад је долазио санитет и кад му је положајник дошао за Божић.

На свој град, на свој крај и улицу полажемо нарочито право. Кад се каже он је чаршијан, онда то нарочито гордо звучи. На чаршијанство нарочито право полажу они најгори гологузани који у животу баш ништа нису урадили. Обично су у младости трошили бабину пензију  а до своје живели у кући коју им је деда направио и који никад за живота нису окречили И ако си рођен само на десет километара од њиховог брлога, ти ниси чаршијан. Можеш ти да си завршио било какве школе, да си не знам какав стручњак, ништа ти, брале, не вреди. Ниси чаршијан! И тај ти такав, рецимо, каже: знаш ли ти, бале, да је мој таст био чувени вулканизер и да је имао чувену радњу у строгом центру итд.

А и ти дођоши и белосвећани су мало криви што баш нервирају и једе ове наше нашинце. Дођу они тако из неке тамо недођије где вук носи пошту а мечка је домаћа животиња и одмах скидају гуњеве и пртене гаће и купују најскупља одела, лептирку, лаковане ципеле, лулу сребром оковану, каче кајле и прстење и тако парадирају градом. У кафани наручују рижото и естерхази ђаконије и обавезно пију виски и то онај сингл малт. И за то су чули одмах! А кажу ови нашинци: види га, мајке му га тамо њему, пије виски а деда му пио кисели комињак, јео проју а за славу куповао зејтин у шише од двеста грама . И тако.

А, ако си случајно један од оних што ниси ни за нашинце ни за белосвећане, е, тебе ће нарочито да мрзе. Зато са нашинцима буди наш, а са белосвећанима белосвећанин. Једино те тако неће мрзети, али ни то не верујем. Наћиће ти већ нешто, поготово а ко ти први комшија има ону далековиду бабу.