СИМТОЂИЛ И САПАНЂИЛО
Има у нашем језику
чудних речи које људи користе а да ни сами не знају њихово право значење. Још
мање се може очекивати да они који их користе знају њихово порекло и путеве.
Својевремено је Душко Радовић писао песме за децу играјући се тзв. смешним
речима. Деца су из тих стихова могла да науче шта значе речи као што су зонозе,
шари- вари, ризи-бизи, папендекл,
сумарени, пападаћи.
Наш народни говор је
веома богат речима различитог порекла, од тзв. макаронизама до локализанма и
архаизама. Ипак, поједине речи су запретане талогом времена и понекда нас могу
збунити, пре свега што не знамо њихово право значење и што нам изгледају чудне
и смешне. У такве речи можемо убројати и речи СИМТОЂИЛ и САПАНЂИЛО. Ако
покушамо да потражимо њихово значење у Матичином речнику пошто је данас он
једини комплетан тамо их нећемо наћи. Остаје нам нада да их можемо наћи у
Академијином речнику, али овај речник још није дошао до слова С (бар до
деветнаесте књиге). Шта значе ове речи можемо да одгонетнемо у живом језику, у
језичкој пракси па ствар заправо стоји овако : СИМТОЂИЛ је човек незналица и
брбљивко, често ознака за лошег мајстора занатлију, онај који се приказује
бољим него што јесте а САПАНЂИЛО је назив за дете које је немирно и безобразно. У народу ће се се такође за неког старијег
дечака рећи да је СУПАНЂИЛО или СУПАНЂИЛКО.
Па ето, док нам језички
стручњаци и творци речника стручно не
протумаче ове речи, послужимо се овим, уз напомену да сам безуспешно покушавао
да уђем у њихову етимологију. Али ако вам неко каже да сте симтођил да знате да
то о вама не казује ништа добро.
Коментари
Постави коментар