СТУДЕНТИ, ИЗВИНИТЕ



           


Било би природно да после четрдесетогодишњег рада у просвети могу својим бившим ђацима и студентима кажем нешто лепо, корисно и поучно. Мислим да би и они то очекивали од мене, али, нажалост, време садашње ме упућује на неки сасвим другачији приступ. Ову епистолу морам окренути против себе, готово исто онако како су то чинили неки послератни поштени политичари који су тврдили да Мичуринова калемљена пшеница даје невероватне приносе и да се, будући да је калемљена на пиревини, не мора штити од корова. Неко ће рећи, па добро, свако има право да греши, буде заведен или чак преварен. Уредно, али сад сам ја тај који је говорио да је спас у Мичуриновој пшеници. Што се тиче стручних знања ту баш немам шта себи приговорити, ако нисам био баш најбољи професор онда сам се бар трудио да будем средњи, у оној златној средини, како то и народ каже. Но, што се тиче практичних животних савета, што се тиче елементарних етичких норми па  све до оног о родољубљу и патриотизму, добром васпитању, о поштењу и честитости, о правди и доброти, ту се морам исправити, Драги моји студенти, из перспективе неке нормалне државе, да не кажем идеалне, то би могло и да остане, али, нажалост, ми не живимо у таквој држави па вам ја ипак дугујем извињење. Штавише, наша држава данас више наличи на неку племенску сатрапу у којој сви знају шта је право,  али иапк раде криво. Ето ми смо вам говорили да на испитима не треба преписивати и да ће вас ваше знање одвојити од незналица, учили смо вас да радове не треба плагирати, учили смо вас да су ваши професори  стручни и поштени људи. Тврдили смо да ће ваша диплома бити гарант вашег срећног живота. Нажалост, живот нас је демантовао: људи са купљеним дипломама су вас избацили на споредни колосек, преко ноћи они су постали цењени политичари, директори и министри; људи са преписаним докторатима постали су професори. Незналице, покварењаци и лопови постали су цењени грађани а ви сте остали само бројка на берзи рада. Знам,  највише вас боли кад ваш генерацијиски колега који је био вечити студент и незналица заузме ваше место и притом вам се смеје у лице.
            И шта бих сад ја после свега могао да вам кажем кад и ви знате да нема те басме ни мудрости која вам може помоћи. Једино што вам могу рећи: извините , драги студенти. Ако је за утеху прочитајте опет ону Дисову песму Наши дани , можда ће вам она нешто појаснити.

Коментари

Популарни постови са овог блога

СИГНАЛИЗАМ И НАДРЕАЛИЗАМ

БРУТАЛНО НОВИНАРСТВО

СТИХОКЛЕПЦИ